[Рано ми се рано соко пробудио]
Рано ми се рано соко пробудио,
Па он пева рано свомв господару:
„Устан’ господару, отвори ми врата,
Гласе да ти кажем од твоје девојке,
Девојка је твоја у двор заостала. 5
И лепо је она свате даривала,
Свакоме је свату по струк рузмарина.
А мене сокола лепше даривала,
Под обадва крила по струк рузмарина.
Девојка је твоја гору запалила, 10
Горела је гора за недељу дана.
Док је догорела до зелене јеле,
На јели је гњездо, гњездо соколово,
Соко гњездо гаеи, ноге му се пале,
Соко ноге гаси, крила му се пале, 15
Соко крила гаси девојку проклиње:
Деро, девојчице, много девовала!
Много девовала, па се не удала!"
|
|
- Песма редни број 1.
- Народне песме (Још не штампане)
„Јавор", година 1862, број 14, стр. 110.
