[Разболе се краље и краљица]
Разболе се краље и краљица,
краља вида од горице вила,
а краљицу нема ко да вида.
Па говори краљица госпођа:
„Чу ли мене од горице вило? 5
Видај мене ка' што краља видаш.
Ја ћу теби доста блага дати,
и даћу ти до два нова града
и даћу ти три низа бисера
и даћу ти један товар чое." 10
Ал говори из горице вила:
— „Ој краљице, јадна будалице!
Да би вила благо узимала,
све би благо у свету скупила;
да би вила бисер узимала, 15
сву би гору њиме унизала;
да би вила градове примала,
све б' градове досад преузела;
да би вила чоу узимала,
сву би гору са чо'ом покрила. 20
Синоћ прођо покрај рајски врата,
рајска врата беу отворена,
на вратима она луда деца,
међу собом овако зборише:
„Благо нама, краљица ће доћи 25
бела лица и белога тела,
права душа пред Богом јединим.
Што је у ње бело лице њено,
то је нагог и босог обукла;
што је у ње њено бело тело, 30
то је она гладног наранила;
што пред Богом права душа њена,
то је она жедног напојила."
Синоћ прођо кроз башту зелену,
каљево је разцветало цвеће, 35
а твоје је цвеће увенуло."
|
|
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 197-198.
