Не смиј се над мојом пророчанском тугом (Три элегии (А. Н. Плещееву), III)  (1896) 
Писац: Николај Некрасов, преводилац: Јован Дучић


Разби се љубав... И хладни разум
Одавна ступи у сурова права,
На живот гледам без вјере...
А крај је свему! Већ сиједи глава...
Одговор знамо! труди док можеш.
И самрт чекај није далека.
А ти, о срце! Што се не мириш
Са судбом својом? На што до в’јека
Та туга света?
Немоћно све је што љубит знасмо;
Нек у гроб пане и данак сјајни!...
Ал ти у души зашто си вјечан
Љубави санче, пусти, бескрајни?...
О усни!... Умри!...

Извор

уреди

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 291.