Раде од Сокола и Ашин-бег

0001 Вино пију до три побратима
0002 У планини под јелом зеленом:
0003 Једно бјеше од Сокола Раде,
0004 Друго побро Сава од Посавља,
0005 Треће Павле од Сријема равна;
0006 Шњима пије деведесет друга.
0007 Док се рујна напојише вина,
0008 Али вели од Сокола Раде:
0009 „Чујете л’ ме, до два побратима!
0010 „Љето прође, грозна зима дође,
0011 „Лист опаде, а гора остаде,
0012 „По гори се ходити не може;
0013 „Ђе ће који зимовати зиму?
0014 .Код кака ли главна пријатеља?”
0015 Ал’ му вели од Сријема Павле:
0016 „Побратиме, од Сокола Павле!
0017 „Ја ћу, брате, зимовати зиму
0018 „У Иригу граду бијеломе
0019 „Код мог брата Драшка капетана;
0020 „Јер сам седам зимовао зима,
0021 „И ову ћу зиму презимити;
0022 „Са мном хоће шесет мојих друга.”
0023 Вели Сава од равна Посавља:
0024 „Ев’ ћу и ја зимовати зиму
0025 „У Посављу код баба мојега,
0026 „У његову дубоку подруму;
0027 „Са мном хоће тридест мојих друга;
0028 „Но ти, побро, од Сокола Раде!
0029 „Ђе ћеш, брате, зимовати зиму?
0030 „Имаш кога од рода својега?”
0031 Вели Раде од Сокола града:
0032 „Чусте ли ме, до два побратима!
0033 „Ево немам никога од рода,
0034 „Но једнога Богом побратима,
0035 „У Соколу бега Ашин-бега,
0036 „Код њега сам, браћо, зимовао
0037 „Девет зима у девет година,
0038 „И десету хоћу зимовати;
0039 „Но чујете л’, до два побратима!
0040 „Каде, браћо, грозна зима проође,
0041 „Зима прође, Ђурђев данак дође,
0042 „Те се гора преођене листом,
0043 „А земљица травом и цвијетом,
0044 „И запоје тица шеврљуга
0045 „У питомој покрај Саве драчи,
0046 „А чује се на планини вуче
0047 „Опет, браћо, да се састанемо,
0048 „Ђе ћемо се данас растанути:
0049 „Тко не дође, браћо, на рочиште,
0050 „Чекајте га за неђељу дана;
0051 „Кога не би за неђељу дана,
0052 „Чекајте га за петнаест равно;
0053 „Тко не дође за петнаест дана,
0054 „Тражите га, браћо, на зимовник.”
0055 То рекоше, на ноге скочише,
0056 У б’јела се лица изљубише,
0057 Џевердане ушке загрлише,
0058 Оде сваки своме вилајету:
0059 Оде Павле ка Иригу граду,
0060 Шњиме оде шездесет хајдука;
0061 Сава оде ка равну Посављу,
0062 Шњиме оде тридесет хајдука;
0063 Раде оде ка Соколу граду,
0064 По акшаму у Сокола дође
0065 На авлију бега Ашин-бега;
0066 Куцну Раде халком на вратима,
0067 Бего бјеше на бијелој кули
0068 Са кадуном лег’о у душеке,
0069 Но кадуна бега пробудила,
0070 „Господару, бего Ашин-бего!
0071 „Неко куца халком на вратима,
0072 „Баш ка’ да је рука од хајдука,
0073 „Од хајдука, твога побратима,
0074 „Побратима, од Сокола Рада.”
0075 Бего скочи на ноге лагане,
0076 Те на кули отворио врата,
0077 Па се скиде низ бијелу кулу,
0078 Те авлији отворио врата,
0079 Срете Турчин Богом побратима,
0080 У б’јела се изљубише лица,
0081 Па за лако упиташе здравље,
0082 И одоше на бијелу кулу;
0083 И кадуна Рада сусретнула,
0084 Пољуби га у бијелу руку,
0085 И привати лака џевердана,
0086 Раде сједе на меке душеке,
0087 А кадуна донесе вечеру.
0088 Оде хајдук вечер’ вечерати,
0089 Уз вечеру ладно пити вино;
0090 Док се мало вином напојио,
0091 Па се оде хајдук распасиват’:
0092 Ев’ отпаса три ћемера злата,
0093 У свакоме по триста дуката,
0094 Два поклони Богом побратиму:
0095 „Нај то тебе, Богом побратиме!
0096 „Што ћеш мене зимус изранити.”
0097 Трећи себи под узглавље баци,
0098 Па се руком у доламу маши,
0099 Те извади три низа дуката,
0100 Поклони их Ашинбеговици:
0101 „Нај то тебе, моја мила снахо!
0102 „Одавно ти доходио нисам,
0103 „Ни понуда каких доносио.”
0104 И даде јој мрежу од бисера:
0105 „Нај то тебе, моја мила снахо!
0106 „Што ћеш мене зимус послужити
0107 „И опрати танке преоблаке.”
0108 Па доламу под узглавље баци,
0109 И остави два мача зелена,
0110 Оба Раде покрај себе баци.
0111 Хајдук бјеше трудан и уморан:
0112 Заспа Раде, као јагње младо,
0113 Покрај њега бего Ашин-бего.
0114 Но кадуна бега пробудила,
0115 Па је њему млада говорила:
0116 „Господару, бего Ашин-бего!
0117 „Слушај добро, што ћу говорити:
0118 „Сутра ће те прекорити Турци,
0119 „За што раниш из горе хајдука;
0120 „Но погуби побратима твога.”
0121 Превари се бего Ашин-бего,
0122 Те Радова мача доватио,
0123 Њиме закла Богом побратима,
0124 Заборави Турчин извадити
0125 Испод главе токе и доламу;
0126 Па он узе од Сокола Рада,
0127 Те га баци низ бијелу кулу,
0128 Нек га једу орли и гаврани.
0129 Тако стаде, не било за дуго,
0130 Зима прође, а прољеће дође,
0131 Те се гора преођеде листом,
0132 Црна земља травом и цвијетом,
0133 А пропоја тица шеврљуга
0134 У питомој покрај Саве драчи;
0135 Вуче викну у кршну Поцерју;
0136 Хајдуци се горе доватише
0137 И дођоше гори на рочиште:
0138 Први дође од Сријема Павле,
0139 Други дође Сава од Посавља,
0140 И са њима деведесет друга;
0141 Али нема од Сокола Рада;
0142 Чекаше га за петнаест дана,
0143 Па с’ одатле скупа подигоше,
0144 Те одоше ка Соколу граду
0145 На авлију бега Ашин-бега.
0146 Павле куцну халком на вратима,
0147 Бего бјеше на бијелој кули,
0148 Са кадуном вечер’ вечераше;
0149 Но кадуна бегу говорила:
0150 „Неко куца халком на вратима,
0151 „Но се сиђи низ бијелу кулу,
0152 „Те отвори на авлији врата.”
0153 Бего оде низ бијелу кулу,
0154 Те авлијнска отворио врата;
0155 Но се врло бего уплашио,
0156 Кад угледа двије харамбаше
0157 И са њима деведесет друга,
0158 Па побјеже уз бијелу кулу,
0159 Но му Павле не даде бјегати,
0160 У по куле њега уватио,
0161 Па га пита од Сријема Павле,
0162 „Што ли си се, бего, уплашио?
0163 „Та ев’ ми смо Радова дружина,
0164 „Па смо дошли да се састанемо;
0165 „Но води нас од Сокола Раду.”
0166 Али вели бего Ашин-бего:
0167 „Та Бога ми, двије харамбаше!
0168 „Давно је се Раде преставио,
0169 „О Савину усред зиме дану,
0170 „Ја сам онда Рада укопао,
0171 „И његово потрошио благо
0172 „Дијелећи кљасту и слијепу.”
0173 Вели Сава од равна Посавља:
0174 „Ако си му похарчио благо,
0175 „А камо му токе и долама,
0176 „И Радова два мача зелена?”
0177 Па потрже троструку канџију,
0178 Оде бити младу беговицу;
0179 Н окад булу добољело б’јеше,
0180 На чардаку отворила врата,
0181 Те изнесе рухо и оружје;
0182 Кад хајдуци виђеше доламу,
0183 Ја како је крвљу покапана,
0184 Уватише бега Ашин-бега,
0185 Сведоше га низ бијелу кулу
0186 У авлију међу млого друштво,
0187 Па г’ одоше сабљам’ дијелити,
0188 Исјекоше бега на комаде
0189 Осветише Богом побратима,
0190 И бегову кулу похараше,
0191 Па одоше здраво и весело.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 259-263.