Пјесников дух у љувави

Пјесников дух у љувави
Писац: Матија Бан

* * *

        ПЈЕСНИКОВ ДУХ У ЉУБАВИ

Зуј чујеш ли топла повјетарца
   Кад цвијетку спушта с' у њедарца?
   С њим се игра, лако га повија,
   Његовим се мирисом опија;
   То је, Маре, пјесников дух њежни
   Кад се блажен у љубави њија.
Чујеш л' олуј кад с облака дуне,
   И на земљу као гром се суне?
   Гњеван муње стреса с крила своји',
   Све обара што пред њиме стоји;
   То је, Маре, пјесников дух бујни
   Кад за своју љубав се побоји.
А видиш ли гдје к'о зв'језда сјајна
   Уз небеса лети сјенка бајна?
   Она нешто у наручју стеже,
   Под њом земља пјесмом се разлеже;
   Дух пјесников носи љубав своју,
   Да за вјечност песмама је веже.
Вај! Видиш ли исту сјенку сада
   Гдје с висина стрмоглаво пада?
   О земљу је звонко ударила,
   Зајекнула, па се угасила!
   Нема више пјесникова духа;
   Грлећ' љубав она г' угушила.

                                                        23/3 1840.

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 51-52, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.