Пјесма споменику палим борцима из одреда „Дебела Коса“
Споменик се на врхунцу сија
А црвена застава се вија.
Тамо народ са свих страна хита
И имена погинулих чита.
Борци наши, нек вам слава буде 5
Јер нам више туђинци не суде.
Ваше мајке прољевају сузе,
Старац перо у десницу узе
Да опише та велика дјела
Што нам повјест не запамти цијела. 10
Ц’јели свијет нам призна ово дјело:
Побједници остасмо зацјело!
Наше шуме, брегови и стијене
Чували су дјечицу и жене;
По шумама свуда смо се крили, 15
Пет година борбу смо водили.
Мали јесмо ал’ смо гује љуте,
Слободе смо изабрали путе.
Ваше дјело потомство прихвата:
Како треба гинути за брата. 20
Борци наши, увенуло цвијеће,
Дјела вам се заборавит’ неће!
Тим се цв’јећем омладина кити
И они ће таки борци бити,
У редове ступати ће нове 25
И чувати што се наше зове.
Ко се трефи па да нас прогута,
Тешко њему по хиљаду пута,
Јер ће тога тешка болест снаћи:
Пробит стомак напоље изаћи. 30
Слава оним који су гинули,
Јуначки су спомен оставили!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
