Пјесма о мом другу



Пјесма о мом другу

О Милошу Петровићу,
Партизански сиви тићу,
Давно смо се упознали
Када дјеца бисмо мали.

Чобани смо мали били 5
Када смо се заволили.
Чувајући своје стадо,
Са тобом сам прича’ радо.

Сиромашног бјеше стања,
У свијет пође тражит знања 10
Из Коранског Бријега села,
Ђе не бјеше љеба бијела.

Вас шест браће треба крува,
Један другом све до ува.
Тебе чека тешка борба 15
И пекарска стара торба.

Кроз град треба носит’ љеба,
Ту повећа снага треба;
И ти дијете једног љета
Оде у град за шегрта. 20

Тугу носи твоја мајка,
Жали сина свог нејака,
Али џабе сузе лије
Јер излаза другог није.

Уранила, окаснила, 25
С преслицом те отхранила:
Грахом, млијеком, црном пројом
И са тешком муком својом.

Дође јули, тешки дани,
Устанак се диже. 30
Млади Милош из Карловца
Међ првима стиже.

У Дебелу косу дође
Међу устанике,
Са Милићем, братом својим, 35
Да нам буду дике.

Скојевци су оба били,
За Партију знали,
Међу прве устанике
Јуначки су стали. 40

Јунаштвом се истицао
У свакоме боју,
Достојан си синак био
И мајци и Скоју!

Увијек с пјесмом на уснама 45
А пушком у руци,
На јуришу увијек први
У највећој муци.

И сада се ево сјећам,
К’о да бјеше јуче, 50
Горе села, бој се бије,
Хаубица туче.

На Чукуру код Крњака
Црнокошуљаши,
А за њима стрвинари, 55
Усташки кољаши

Облак дима све покрива,
Села се румене,
На згаришту сваком видиш
Крви проливене. 60

Банда гази сиротињу,
Као ага хара,
Коље, дави без милости
Нејака и стара.

Трудну жену кад ухвати, 65
Шта он од ње ради:
Распори јој џелат стомак
Па дијете извади.

Црно дјело он изводи,
Па се с њиме слади. 70
Аој, боже, причо стара,
Гледај шта се ради!

Триест људи постријељаше
Овђе Талијани,
Мирни бјеху, голоруки, 75
Како да се бране?

Ал’ не слути џелат клети
Што чека и њега:
Осветничка храбра рука
Са Чукура бријега. 80

Ура! Јуриш! — чета лети,
Чујеш из далека;
Јуначко се грло чује
Петровића Пека.

Храбри борци ударише 85
Ту на Талијане
Под командом Перић Гњаце
И Опачић Ћане.

Бој се бије, крв се лије
Читавога дана 90
И побједи храбра војска
Наших партизана.

Ал’ наједном глас се просу,
Црна вијест и лоша:
Фашисти нам на јуришу 95
Убише Милоша.

Под дрветом Милош лежи
Мртав, к’о да спава;
Постеља му тврда земља
И зелена трава. 100

Ту другови сахранише
Храброга јунака;
Гроб му квасе сузе мајке,
Младих ђевојака.

На гробу се чета куне: 105
Осветиће друга;
Наставља се борба света,
Не сломи нас туга.

Ој Милошу, драги друже,
Нека ти је слава! 110
Освећен си јер ту паде
Сто душманских глава.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце уреди

Извор уреди

  • Народне пјесме Кордуна, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1971, стр. 437-440.