Пјесма о ловцима
Повикаше на Бурићу ловци:
Вучја кожа — то су силни новци!
Једно јутро по Божићу рано
Кокир Пишта у лову осван’о
И са њиме два-три пара паса, 5
Ево, браћо, поштенога гласа.
Од Јаснића најурише вука,
Ту настаде весеље и бука.
Кокир Баћо дере се и пара:
„Ево вука из Перић јовара!" 10
Пишта ти је стари ловац био,
Па је вука добро погодио.
Како га је Пишта ударио,
Четири му зуба поломио,
А глава му на два дијела пуче, 15
Ћапи вука па кући одвуче.
Објеси га на два јака клина:
Вук изгледа као нека псина.
Мало вријеме, за дуго не прође,
Кунић Миле вука гледат’ дође. 20
Погледа га од главе до репа,
Оће човјек од смијеха да крепа.
Окреће га и лијево и десно,
Па још оком намигн’о и кресно,
Па још крзно погледа и хвали, 25
Па још какву он причу извали:
„Чврсте коже а још љепше длаке,
Ни сам судац неће имат’ ваке.“
Кад замало, еј, не лези враже,
Јаснићева ђеца ћену траже: 30
„Отскита’ се, закарта га ћаћа,
Још од синоћ кући се не враћа.
Кажу да је вучијега лика,
Личи баш на овог покојника.
Доскита се до лисичјих јама, 35
Ту нестаде, жалосна му мама.“
Сада Миле нови савјет даје
Да је мање и бруке и граје:
„Сада лијепо ископајте раку,
Покојника однес’те по мраку. 40
То је скупо, што се рећи може,
А покоп му неће платит’ коже,
Али ипак не жалите муке,
Биће ипак нешто мање бруке.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
