Пјесма о Јели Радуловој
Млад се Радул у бојницу справља,
Љубу своју у двору оставља.
Радулу је љуба говорила:
„Ајме Радул сунце моје жарко,
„Ја ћу с тобом у бојницу ноћи." 5
А Радул је љуби говорио:
„Јеле лијепа, моја вјеренице,
„У бојницу не воде се љубе
„Нег остају у бијелих дворих.
„Чувај Јеле моје биле дворе 10
„И у двору малу робињицу.“
Тад Радулу љуба говорила:
„Да ну реци, сунце Радул моје,
„Кад ћеш ми се из бојнице вратит,
„По чем ћу те млада цознавати?“ 15
„По јабуци, драга душо моја,
„Коју си ми млада даровала,
„Кад си била у мајчину двору.
„Кад побили на гаврану перје
„И процавти на мрамору ружа 20
„Тад ћу ти се из бојнице вратит.“
То говори од двора се дили.
Ухитила црнога гаврана
Умива га лугом и саплуном
И бијелим мљеком из Прусије. 25
А усади ружицу румену
На студену плочу мрамориту.
Изашло је девет годин дана,
Нити били на гаврану перје
Нити цвате на мрамору ружа. 30
На кули је прозор отворила,
На пољу је коло угледала.
Тад робињи тихо бесидила:
„Јеле липа, моја робињица
„Немој мене Радулу обидит 35
„Ја би пошла до кола малога,
„Да би чула које добре гласе,
„Од Радула господара твога:
„Је ли умро ил је у животу,“
Она јој је тихо говорила: 40
„А да боме, моја госпојице,
„Да би стала девет годин’ дана,
„Радулу те не би обидила".
Како ју је млада разумила,
У одају хитро пошетала. 45
Дијепо ти се млада нарешила,
Сва у свили до црне земљице,
На врат метне три златна ђердана,
Од сребра се пасом опашива
Врху паса кордуном од злата, 50
За пас метне киту траторову,
Да је штити од сунца жаркога,
А у руку киту веслијеле,
Гране су јој златом преплетене
Стабло му је од сребра живога. 55
Па се млада од двора дилила,
До малога кола доходила.
Добар им је данак казивала,
Они јој га бољим одвраћали:
„Добро дошла Радулова Јеле 60
„Тестир ти је у колу играти
„Баш с јунаком којим ти је драго.“
„Липа хвала од кола јунаци,
„Нисам дошла у коло играти
„Нег за чути које добре гласе 65
„За Радула господара мога.
Уз њихово такво говорење
Дошла била незнана делија.
Добар им је данак називао.
„Је ми тестир у колу прилијепом?“ 70
„Тестир ти је а да зашто није,
„Ал не лијепом Радуловом Јелом,
„Јер ни’ дошла у колу играти
„Нег за чути које добре гласе
„За Радула господара свога“. 75
Уз то коло мало разтргују,
А он појде Радуловој Јели:
„Душо моја Радулова Јеле,
„Хоћеш ли поћи у коло играти,
„Сповидићу теби добре гласе 80
„Од Радула господара твога.“
Иде млада уједе је змија,
Кад су били у но’ кола малога,
Он је ломи у свилену пасу
И труни јој бисер нод грвоцем 85
Она њему кроз то проговара:
„Бог те уби незнана делнјо,
„Што ме ломиш у свилену иасу?
„Ни’ ме твоја породила мајка
„Него моја душа јој покојна — 90
„Што ми труниш бисер испод врата
„Ни’ га твоја нанизала мајка
„Него моја душа јој покојна
„Не ломи ми под прстеним руку,
„Ниси ми их у даре донио 95
„Нег мој Радул, Бог му подо здравље.“
Уз то се је коло растргало —
Говорила незнана делија:
„Стани душо Радулова Јеле,
„Поћу с тобом до двера твојега, 100
„Сповидићу теби добре гласе
„Од Радула господара твога.“
Она млада како да не чује —
Нег савија скуте и рукаве,
И побјеже преко поља равна. 105
За њом бјежи незнана делија,
Ал је неби достигнуле виле
Камо ли ће на коњу делија.
У то дође до бијела двора —
Иза двора робињу дозива: 110
„Отвор дворе моја робињице
„Ево има девет годин дана
„Да смо у бијелу двору Радулову
„Да ми нисмо биле поробљене
„Данас ћемо вира ти је моја.“ 115
Робиња јој дворе отворила
А беше их с нова затворила —
Она шета за високу кулу —
Делија јој к бјелу двору дојде.
Тихим ју је гласом дозивао: 120
„Отвор дворе моја робињице.“
Она му је тихо говорила:
„Прођ’ се данас незнана делија
„Не срди ми Јелу госпојицу.“
Опет ју је тихо дозивао: 125
„Отвор дворе моја вјеренице
„Ево Рада господара твога.“
„Пребаци ми од злата јабуку
„Коју сам ти млада даровала
„У бојницу кад те отправљала.“ 130
Пребаци јој од злата јабуку —
Тада му је дворе отворила.
Питају је за лнјепо здравље
У бијела се пољубише лица —
Онда било, сад се спомињало.135
