Пјесма Петровој гори
Да ли знате, моја браћо драга,
како нам је Петровац настрада'?
Офензива четрдесет друге,
у тој гори снашле су нас туге,
у тој гори, ај! 5
..............................................
Оста нама гробље крај болнице,
оста нама, ој!
гробље крај болнице.
Из тог гробља, земуница крви,
ту се крише рањеници први 10
и са њима болничарка млада,
она бјеше из Загреба града.
Гора плаче, гора сузе лије:
„Ђе се моја историја крије?"
„Горо моја, немој плакат’ више, 15
о теби се историја пише."
Партизанко, мој зелени боре,
на Петровцу градит’ ћемо дворе
и на двору звезда петокрака
за споменик нашијех јунака. 20
И на двору крупним слов’ма пише:
„Ту се Осма борила највише!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg