Пуче пушка Будим града,
па удари у три стада.
Једно стадо звоно бије,
друго стадо овца блаји,
треће сгадо јагње блаји, 5
јагње блаји сугаренце.
Па га пита млад овчарко:
„Што ми блајиш, бели бецко?
Да ли блајиш за травицу?
Или блајиш за водицу?“ 10
„Нити блајим за травицу,
нити блајим за водицу,
но си блајим за мој’ мајку.
Синоћ дође беглиџија,
те одведе моју мајку, 15
моју мајку најубаву:
руно вој је као свила,
млеко вој је као шећер.“
Ој убаве мале моме, ладо, ладо!
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 83.
