◄   II III IV   ►

III

МИКА, ЈОВАНЧЕ и ПРОФЕСОР

МИКА:
(Телеграфист, наиђе журно, узрујан, на њему беле рукавице и кокарда на грудима. Обучен свечано).
Забога, газда Јованче, па ми те очекујемо у читаоници, а ти се овде мајеш. Већ је цео приређивачки одбор на окупу.
ЈОВАНЧЕ:
Гле, Бога ми. Ја се замај’о са ову земљу. Па седи, брате, док се спремим.
МИКА:
Та није ми до седеша. Не знам где ми је глава. Не можемо од јутрос никако да скупимо чланове певачког друштва. Први тенор отпутовао је у Баточину на вашар, а бас опет има данас неко плаћање, па неће да чује за певање, те сад јурим као луд.
ЈОВАНЧЕ:
(Који је дотле навукао капут и пришао вратима од куће).
Персо! О, Персо! Изиђи овамо!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.