Псалми Давидови попут србскијех народнијех пјесамâ 3

←Катизма 2

ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПОПУТ СРБСКИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМÂ Писац: Огњеслав Утјешеновић-Острожински

Катизма 4→

КАТИЗМА 3

ПСАЛАМ 17

Обзир Давидов на свој живот пун милости Божије.

Поглавици веселих пјевача̂.
Ово пјесма Давидова света
Смијернога слуге Господњега.
Које рјечи Господу говори
Кад га Господ избави из власти
Непр'јатеља̂, и Саулске руке.

Љубит ћу те о крјепости моја,
3. О Господе, мој заклоне, граде,
Ког никому оборити није!
О мој Боже, мој избавитељу!
Света моја горо каменита,
На којој ми зла бојат се није!
Ти мој штите и роже спасења!
Уточиште моје поуздано!
4. Ја призивљем Господа вишњега
Којему се све клањати ваља,
И злотвора̂ опраштам се својих.
5. Самртни ме обузеше боли,
Уплаши ме поток Велијалов.
6. Паклени ме обколише боли
И самртне стегоше ме замке.
7. У невољи ја Господа призвах
И повиках вишњем Богу своме.
Он чу глас мој из Својега двора
Поклик мој Му до ушију̂ дође.
8. Поколеба и стресну се земља,
Здрмаше се горе из темеља̂
И са мјеста помјерише свога,
Јер се Господ у срцу разљути.
9. Задими се од Његова гњева,
Живи огањ сипа Му из уста̂,
Одскакује све угљевље живо
И прождире што је наоколо.
10. Тад небеса сави па ти сиђе;
Мрак бијаше Њему под ногама.
11. Сада сједе на Свог херувима,
Подиже се опет у висине
И полеће крилма вјетренијем,
12. Те начини кров од ноћна мрака
Око Себе сјеницу лагану
Од мрачнијех вода̂ и облака̂.
13. Из свјетлости што је око Њега
Извозе Му лагани облаци
Гра̀д ледени и угљевље живо.
14. Тад загрмље на небесма Господ;
Вишњи пусти глас Свој громовити,
Те гра̀д ледни и угљевље живо.
15. Пусти Своје убојите стрјеле,
Разметну их небом наоколо,
Сила муња разасуо зраком.
16. Протекоше извори водени,
Одкрива се темељ васионој
Са пријетње Твоје, о Господе!
Са дихања духа гњева Твога.
17. Тада сегне са висине руком
Ухвати ме да ме к Себи дигне,
Извуче ме из великих вода̂.
18. Избави̂ ме од злотвора мога,
Од насилна мог' ненавидника,
Ма да јачи од мене бијаху.
19. Кобног дана устадоше на ме,
Ал ми Господ подпора бијаше.
20. Изведе ме на мјесто пространо,
Избави ме, еле сам Му мио.
21. Да̂ ми Господ све по мојој правди
Рад чистоте руку̂ ме дарива.
22. Ја се држах путова̂ Господњих,
Те се Бога неодметнух свога.
23. Преда мном су закони Његови,
Не клоним се Божјих заповједи̂.
24. Бих му вјеран све по заповједи,
Све се чувах безакоња свога.
25. Да̂ ми Господ све по мојој правди,
По чистоти руку̂ мојих дјела
Пред Његовим бистријем очима.
26. С побожнима Ти поступаш благо,
А с човјеком вијерним вјерно.
27. С чистим чисто све и безазлено,
С неваљалим зло и наопако.
28. Јер помажеш људма невољнијем,
Понижаваш очи поносите.
29. Ти видјело моје разпаљујеш;
Господ моју просвјетљује таму.
30. С Тобом војску злотворску разбијам,
С Богом мојим зидове прескачем.
31. Пут је Божји вјеран, рјеч му чиста,
Штит је свима што с' уздају у њег'.
32. Ко је Господ осим Бога самог?
Ко обрана осим Бога нашег?
33. Исти Бог наш опаса ме снагом
Те ми земљом чисте путе гради.
34. Да̂ ми ноге као у јелена,
Поставља ме на висине Своје.
35. Руке моје боју приучава
И мишице моје ојачава.
Чини да су лу̂к од мједи љуте.
36. Ти ми дајеш штит спасења Свога;
Десница ме Твоја подржава,
Благост Твоја чини ме великим.
37. Ти мој ситни разширујеш корак
Те се моје не спотичу ноге.
38. У потјери ја злотворе стижем,
Не враћам се док их не изтрјебим.
39. Обарам их да већ не устају,
Падају ми све под ноге моје.
40. Ти ме к боју опасујеш снагом,
Те обараш противнике моје.
41. Непр'јатеља̂ плећи ми обраћаш
И потирем све ненавиднике.
42. Они вичу — није помагача —
Ка Господу, еле он не слуша.
43. Разсипам их као прах на вјетру,
Све их газим ка̂ улицом блато.
44. Избави̂ ме од народне мутње,
Постави̂ ме те ме узвисујеш
Да сам туђим племенима глава,
И незнанац веће мене служи.
45. Слушају ме по чувењу саму,
И туђини клањају се мени.
46. А туђини стрепе и блиједе
Све дрхћући у градовма својим.
47. Жив је Господ, да је благословљен
Мој заштитник и обрана моја!
Да с' узвиси Бог спасења мога!
48. Бог што мени власт у руке даје,
Народе ми силне покорава;
49. Што м' избавља од непријатеља̂
И подиже над злотворма мојим,
Напрасита човјека м' избавља.
50. Тога ради Господе Те хвалим,
Пред народма, Твом имену појем.
51. Који славно цара Свог избављаш,
Милост чиниш Свом помазанику,
Да, Давиду, његову потомству.

ПСАЛАМ 18

Молитва Богу, који се двоструко јавио.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке главару пјевача̂.

Славу Божју казују небеса,
А дјела Му свод небески гласи.
3. Данак дану ово доказује
Ноћца ноћци по истини јавља.
4. Ни језика није, ни говора,
Гдје њихова чути није гласа.
5. По свој земљи иду ови гласи,
Њине рјечи на крај васиљене.
Бог постави сунцу стан на њима;
6. Те излази јутром на истоку
Као женик из ложнице своје,
Трчи путем ка̂ јунак весело.
7. Излазак му на крају небеса̂,
Сјајни ход му до краја њихова,
И никому сакрити се није
Од топлоте свјетлости његове.
8. Господњи је закон најчистији,
Опоравља ослабљену душу.
Господње је вјерно свједочанство,
И простоти подјељује мудрост.
9. Праведне су наредбе Господње,
Развеселе срца невесела.
Свијетла је заповјед Господња,
Просвјетљује очи и духове.
10. Страх Господњи чист је, и до вјека.
Истини су судови Његови
И праведни јесу свиколици.
11. Бољи јесу и драгоцјенији
Од свег злата и камења драга,
Слађи јесу од меда слађана
Који тече из медѐног сата.
12. Слугу су Ти просвјетлили Твога,
Ко их држи велика му плаћа.
13. Ко ће знати све погрјешке своје?
И од тајних очисти ме Боже.
14. Од пакости чувај слугу Свога
Да Ти с њиме гријех не овлада.
Тад ћу бити душом чист сасвијем,
И слободан од свег безакоња.
15. Нека су Ти рјечи мојих уста̂
И помисли срца мог угодне,
О крјепости моја, спаситељу!

ПСАЛАМ 19

Молитва за цара у доба ратно.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке пјевачком главару.

Да т' услиши Господ у дан туге,
Дигне име Бога Јаковљева!
3. Да ти пошље из светиње помоћ,
Подкрјепи те са Сиона Свога!
4. Да прилога̂ твојих с' опомене,
И претилу да ти нађе жртву.
5. Да ти Господ да̂ по срцу твоме;
Што год почнеш да ти он доврши!
6. Рад спасења радујућ се твога
Развит ћемо знамење високо,
А у име Господа својега
Да изпуни све молитве твоје.
7. Сада видим, томе се радујем,
Господ чува Свог помазаника
Чути ће га са Својих небеса̂,
Са помоћу дивних Својих дјела̂.
8. Бојним кол'ма некоји се хвале
А некоји све множином коња̂;
Ми именом Господа својега.
9. Они ходећ посрћу, падају,
Ми стојимо, не колебамо се.
10. Помоз' Боже цару господару!
Услишат ће кад Га призивљемо.

ПСАЛАМ 20

Захвална пјесма за цара у доба ратно.

Слједи пјесма Давидова света
А на руке пјевачком главару.

С Твоје силе Господе небесни,
Весели се срце цара Твога.
Како му је превелика радост
Што га држиш и што му помажеш!
3. Дао си му што срце зажеље,
Не одбијаш молитве његове
Што ти шаље са својијех уста̂.
4. Благословом сусрете га својим
И положи на његову главу
Сјајни вјенац од камења драга.
5. Молио Те за своје живљење,
Ти продуљи дане му до вјека.
6. С Тобом му је слава превелика,
Нањ Ти врже славу и красоту.
7. Благослов му даде до вијека,
Развесели радосћу свог лица.
8. Јер се царе у Господа узда,
С милости Му колебат се не ће.
9. Све злотворе наћи ће Ти рука,
Десница ће досегнути Твоја
Ненавидне који мрзе на те.
10. Учинит' ћеш када се разгњевиш
Да су попут пећи разжарене.
Гњев Господњи њих ће да прогута,
Огањ ће их Његов прождријети.
11. Род ћеш њихов изтрјебит под сунцем
И затрти све сјеме њихово,
Свуд између човјечјих синова̂.
12. Јер све дижу зло и злобу на Те,
Да, смислит ће̂, ма постигнут не ће̂.
13. Метнут ћеш их за биљегу Своју,
Стрјеле пустит' из Својих лу̂кова̂
У њихово безобразно лице.
14. Силом Својом дигни се Господе!
Славит ћемо пјесмом Твоју јакост!

ПСАЛАМ 21

Ели Ели лама асабтани.

Слједи пјесма Давидова света;
А на руке пјевачком главару,
Да се пјева кад зора забјели.

Боже, Боже, са шта ме остављаш?!
Уклањаш се од спасења мога,
Од ријечи јаукања мога?
3. Боже, кличем дању, Ти не слушаш,
Кличем ноћу, али немам мира.
4. Ти си свети који прјестолујеш
Над пјеснама сла̀вни́м Израјљевим.
5. Отци нам се уздаше у Тебе,
Ти си нам их избављао свагда,
6. Тебе зваше те се спасаваше,
Уздаше се, не укањише се.
7. А ја сам Ти црвак а не човјек,
Људма подсмјех а народу руга.
8. Ко ме види сваки ми се руга,
Главом клима, разваљује уста:
9. »Нек с' ослони на Господа свога,
Нека га спасе ако га милује.«
10. Ти извади мене из утробе,
На мајчиној груди ме умири.
11. Од рођења за Тобом пристајем,
Од утробе мајчине си Бог мој.
12. Од мене се Удаљити немој;
Свуд невоља, а помоћи није.
13. Обтече ме множина телаца̂,
Обколише волови Васански.
14. Уста своја развалише на ме
Попут лава гладна који риче.
15. Разлјевам се као вода хладна,
Разсуше се кости моје ломне,
Јави као восак срце моје,
Растопи се у мојој утроби.
16. Крјепост ми се као црјеп сасуши,
И мој језик за небо приону;
У самртну прашину ме стављаш.
17. Слѐће мене множтво злијех паса̂,
Око мене чета зликоваца̂,
Ка̂ лавови, ганути не даду
Нити руком, ни крочити ногом.
18. Све бих кости избројио своје;
Гледају ме очима својијем,
И од мене позориште граде.
19. Међу собом хаљине ми дјеле,
Жрјеб хитају о долами мојој.
20. Ма Господе, Ти се не удаљи;
Сило моја, у помоћ ми хити!
21. Од мача им избави ми душу,
Од пса злога јединицу моју.
22. Сачувај ме лавовских чељусти̂,
Злога рога звјери једнорога;
Сачувај ме, милостно услиши.
23. Браћи својој да име Ти кажем,
Да Те хвалим у сабору вељем:
24. »Сви који се Господа бојите,
Хвалите Га и славу Му појте.
Славите Га, сјеме Јаковљево!
Пред Њим стрепи, сјеме Израјљево!
25. Не презире невољном страдања,
Не одврати̂ Свог од њега лица,
Нег' услиша када га он зазва.«
26. Хвалит' ћу Те на сабору вељем,
Све завјете изпунит ћу своје,
Пред онима који Га се боје.
27. Нек убоги сити се насите,
Нек Господа хвале што Га траже;
»Срце вам се наслади до вјека!«
28. Опоменут и обратит ће се
Ка Господу сви крајеви земље,
Пред Њим ће се поклонити смјерно
Сва племена силнијех народа̂.
29. Господње је васиљенско царство
И он свима народима влада.
30. Гостит' ће се, и поклонит ће се
Угојени̂ по земљи широкој.
На лица ће попадат пред Њиме
Сви самртни што у прах силазе,
Те им више није живовања.
31. Служити ће Њему поколење,
Причат ће се, приповиједати
О Господу роду потоњему.
32. А доћи ће̂ те казиват правду
Кољенима која се народе,
Е је Господ ово учинио.

ПСАЛАМ 22

Похвала доброга пастира.

Слједи пјесма Давидова света.

Господ ми је пастир милостиви,
Неда́ће ми нигда бити не ће.
2. На зеленом палучку ме пасе,
Доводи ме на воду тихану.
3. Душу моју болну опоравља,
Те ме води праведним стазама
Рад имена Свога небеснога.
4. Да ударим тавнијем раздољем
Хладовином сјѐна самртнога,
Опет зла се побојати не ћу.
Ти си са мном, чега да се бојим?
Штака Твоја и палица Твоја
Поуздање и утјеха моја.
5. Ти преда мном трпезу постави̂
На видику злотворима мојим,
И помаза уљем моју главу,
Те је чаша преопуна моја.
6. Да, доброта и милост ће Твоја
Пратити ме у све моје дане;
А ја ћу их опет да наставим
И за дуго у Господњем дому.

ПСАЛАМ 23

Приправа дочека Господа који хоће да дође.

Слједи пјесма Давидова света
Намјењена првом дану тједна.

Господња је земља, пуње њено,
Васиљена, и што по њој живе.
2. Јер је Господ основа на мору,
Те утврди изнад свих ријека̂. —
3. Ко ћ' изаћи на гору Господњу?
Ко л' на светом мјесту Му поста́ти? —
4. Тај у ког су чисте руке свете,
И у ког је срце безазлено,
Те који се не присиже криво. —
5. Благослов ће од Господа стећи
И од Бога свог спасења правду,
6. Таки род је оних што Га траже,
Твоје лице, ој Јакове, траже!
7. Света врата, узвис'те врхове,
Узвисте се висом вјечна врата!
Да са славом цар славе улази.
8. Ко је Господ тај вељи цар славе?
То је Господ и крјепак и силан,
Господ, јунак у боју крваву.
9. Света врата, узвисте врхове,
Узвисте се висом вјечна врата!
Да са славом цар славе улази.
10. Ко је Господ тај вељи цар славе?
То је силан Господ над војскама;
Он је Господ и вељи цар славе!