Пролог (из драме „Тајне Св. Острва”)
Пролог Писац: Јанко Туфегџић |
из драме „Тајне Св. Острва” |
Стоје зидине од тесаног бигра —
спомени давно прохујалих дана;
крвава и страшна ту се збила игра,
незабележена у повест Балкана.
Обалом још се виде поткопине,
где ћути Преспа нефритски зелена;
дах векова струји из њене дубине.
Ту се утопила — кажу — царска жена.
Скитови, храмови, орнаменти, слике.
Грчки типови, угодници смерни.
О, како су некад калуђери верни —
молили са душом Словенске мистике.
Ја осећам данас врење своје крви —
док низ друм епирски сав занесен, блудим
и мисао једна срце крши, мрви:
То тајну Ахила открити ја жудим...
Извор уреди
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 4, стр. 301.