Пролеће (Мило Јововић)
Успавана сва природа
Из мртвог се санка буди,
Размрзла се бистра вода;
Неста више јаке студи.
Снег се топи по планинам',
Зелени се чарна гора;
Трава расте по долинам',
Ласте стижу преко мора.
Шарени се разно цвеће;
Скакутају б'јели јанци;
Зелени се сво дрвеће, -
Настали су топли данци,
Неуморна вредна пчела
На свој рад је прионула,
Весело се око села
Пастирева чује фрула.
Успаваном сад природом,
Што с' из мртвог санка буди,
Под небеским плавим сводом
За пролећем бајним жуди.
Па и ти се, роде мили,
Из твог санка сада прени;
Па где брат мој сужањ цвили,
Слободом га заођени.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 8., у Сомбору, 15. априла 1908., стр. 123.