Пролеће на гробљу

Пролеће на гробљу Писац: Јован Грчић Миленко

Сунце, мило сунце, што сијаш овде?
Никога не грејеш!
Птицо, мила птицо, што певаш овде?
Нико те не слуша!
Цвете, мио цвете, што клијаш овде?
Нико те не бере!
Ox!...
И тужном врту свeнулих жића
Пружило дара пролеће мило;
Ал’ заман, заман, пролеће драго:
Срце се овде у таму скрило.
У крају хладном подземна мира
Нико о жићу више не сања,
Нити га младо пролеће буди,
Нити га зима сурова гања.
Ox!...
И јадна својта заман се жури
Да на гроб спусти пролетње венце:
Ту заман дева зове бабајку,
А сузна мајка своје детенце...
Тек хладна ока кад се загледаш
У венце бледе на крсти мали,
Осетиш праву слику живота,
А уздах болaн реч ти потпали:
»Надгробни венци, ала сте тужни!
Тишини мртвој студених груди
Цвеће се ваше мирно предало,
К’о тајном мразу планинска ружа,
Ил’ смртном санку детенце мало...
Свечано све је... и страшно све је
Што се привиђа лишћу вам сувом;
Тиха запевка лахора болног
Страхотно дрхти на гробу глувом.
И опет, венци, радо грлите
Малена крста на дому тавном,
Где се врлина уз рђу клету
Земљом покрива са мером равном!
И све је ново... и све је старо
Што вам на дану у поход дође;
Јутром се једно текар настани,
Вечером друго спрема да пође.
Све тако даље...
А кад вам лишће вихор понесе,
Растави с’ траком негда тробојном,
Ви тихо јоште шанете »збогом«,
Последње »збогом« милом покојном.
Надгробни венци, ала сте тужни...
Ox!«...

Сунце, мило сунце, не сијај овде:
Никога не грејеш!
Птицо, мила птицо, не певај овде:
Нико те не слуша!
Цвете, тужни цвете, не клијај овде:
Нико те не бере!
Ox!...

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 51-52

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.