Пролетњи дан
| Пролетњи дан Писац: Јован Грчић Миленко |
Ох, пролеће поносито,
Поносан ти дан!
Кога не би усрећио
Осмејак му знан!
Осмејак му знан!
Чисто небо распучило
Свој плаветни крас,
А с њега се осмејкује
Сунашце на нас...
Сунашце на нас...
Мило брдо, шумадија,
Хладовити гај,
Сунаницу се лепом чине
К’о зелени рај!...
К’о зелени рај!...
У том рају птице сретне
Ускликнуле сласт,
Небу ведром — на захвалу,
Пролећу — на част!
Пролећу — на част!
Не знаш да л’ је јутро лепше,
Да л’ сутоња чар,
Све нам сија, све нам прија
К’о ненадни дар,
К’о ненадни дар.
У срцу нам ускрснуо
Неки нови свет,
Што пролећу узоритом
Отпоздравља лет!
Отпоздравља лет!
Ох, пролеће поносито,
Поносан ти дан!
Кога не би усрећио
Осмејак му знан!
Осмејак му знан!
Извор уреди
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 170-171
|