Пролетња ноћ

Алекса Шантић

Све неко куцка ти'о
На окно срца мог,
Кô цитира дрхти глас мио
Пун злата зориног.

Славуј! Шта тражиш друже?
Месеца седефни сјај?
Пролећа звезде и руже?
Сребрни поток и гај?

О, бежи, бежи, мој знанче,
Јер овде зиме је кут -
Све моје цветне наранче
Вихор је покидô љут.

Све је ту пусто, и све је
Вртове покрио лед -
Сврх шедрвана снег веје,
И дршће јоргован блед.