[Проговара Петар Долњоземац]
Проговара Петар Долњоземац:
"Анђелијо, моја верна љубо,
ја се дигни, никад се не дигла,
па улезни у мрачна мутвака
те ти види, њима не видела, 5
што ми плачу Милен и Милена."
Т'г се диже млада Анђелија,
у одају децу питувала:
"Што плачете, моја пасторчади,
усред ночи кано у пол дана, 10
да л сте гладни или сте па жедни?"
Говоре јо двоје пасторчади:
"Нит смо гладни нити смо па жедни,
но смо жељни за нашу мајчицу."
Тишила ји Петрова љубовца: 15
"Тај се, тај се, Миле и Миленче,
с'га спете и бога молете
да оживи вашу милу мајку,
она жива код вас че да легне
да ви мази и по вас да лази." 20
Такој она децу удрамила
па на мала врата искочила
и улегла у горњу градину
те копала где је она знала,
ископала змију ридовкињу 25
па је змију у кућу унела,
турила ју Милену на образ,
турила ју Милене под грло
па се врну мужу на легало:
"С'г су деца, Петре, намирена." 30
Ал да видиш змију ридовкињу,
она лази и од децу слази
па си најде рупу у дувара.
Кад од бога јутро ос'внуло,
мала су се деца пробудила, 35
пробудила деца, расплакала:
"Молимо те, боже, кумимо те,
врати нама премилу мајчицу!"
За јад било проклете мачеје
па улезе у мрачна мутвака: 40
"Ја излезни, змијо, из дувара
да те носим у горњу градину,
да те турим под ђула румена."
Превари се змија ридовкиња,
из дувар је змија измилела, 45
а Анђа је змију настанула
па ју бола с иглу медењачу:
"Капни, змијо, капни, љута гујо,
да нацедим један кондир једа,
да напојим Миле и Милену." 50
Нацедила један кондир једа,
нацедила, децу напојила.
Кад је Анђа дечицу отрула,
на буњиште децу закопала.
Туј никнуше две т'нке тополе 55
па тополе меџу себ говоре:
"Шири гране, моја мила сејо,
да мачеје лада начинимо."
Тој дочула Анђелија љуба
па одсече две т'нке тополе 60
и накладе до два јасна огња.
Ал тополе меџу себ говоре:
"Гори, брале, оба да горимо,
да се, брале, у пепел створимо,
да мачеја напраји белилце 65
да избели њојно бело лице.“
