Причалица

Ој, нема пјесме без рујнога вина,
Ни љубави без младе ђевојке.
Без женидбе не има сватова,
Нити свадбе без младе ђевојке,
Невјесте без млада ђувегије. 5
Нема среће без вјернога друга,
Ни заклона без зелена луга.

Ој, тешко сваком ономе јунаку
Који узме врага ради блага,
А ђевојци к’о питома ружа 10
Кад се уда за јалова мужа.
Тешко земљи куда војска прође
И ђевојци која сама дође.
Прво јутро биће прекорена:
„Да с’ ваљала не би дошла сама.“ 15

Ој, нема среће без љубави праве,
Нити слоге ђе се браћа даве.
Тешко момку кога жене стрине
И ђевојци коју срећа мине.
Тешко браћи кад памет попију, 20
А женама кад браћу заваде.

Ој, тешко кући ђе дјечице нема,
А дјечици гдје љубави нема,
Инокосну старост дочекати,
За гријехове џабе се кајати 25
И ло празној кући шантуцати,
Своје гријехе на другог бацати.

Ој, тешко брку на балаву старцу,
А ђердану на каљаву врату,
Удовици самој спавајући, 30
Калуђеру у њу гледајући.

Ој, тешко селу ђе нема јунака,
А јунаку у селу нејаку,
И војводи кад служи за дику,
А јунаштво само на језику. 35

Ој, најтеже је с хуљом друговати,
А магарцу с коњ’ма путовати;
Горопадну снашу спаметити,
А пијану нешто доказати.

Ој, лако ли је пјану запјевати 40
И са пуном чашом наздравити;
Од нејака јачег одбранити
И убити мртвога јунака.

Ој, лако ли је мудра свјетовати,
Још је лакше луда преварити. 45
Најлакше је бени без памети
Кад не мора душу умарати.
Лако ли је без кара живјети,
Празној тикви по води пливати.

Ој, лако ли је сита нахранити 50
И погано куче надражити;
А у воду жабу наћерати;
Лијеноме у хладу лежати;
А удовцу узет’ бјегуницу;
Самохраној мајци заплакати; 55
Гостити се зету код пунице;
И лопову оцрнити лице.

Ој, лако ли је зеца уплашити,
А у јесен врапце нахранити;
Удовшди младој узданути, 60
И умјешну снашу похвалити.
Лако ј’ љети месо уцрвати,
А лажову свашта измислити
И са зетом бабу завадити,
И истину чисту замрсити. 65

Ој, тешко мени и синчићу моме
Кад ја немам у ћемеру своме.
Браћо моја, кићени сватови,
Ви пијете и пјесму слушате,
А мени се грло осушило. 70
Не мислите да ме уставите,
Да ми вином грло оквасите.

Ој, зато ћ’ ову пјесму завршити,
Па ћу с вама пити и пјевати,
То ће ми се боље исплатити. 75

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце уреди

Извор уреди

  • Народне пјесме Кордуна, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1971, стр. 127-129.