Прехвала/5
| ←Четврти призор | Прехвала Писац: Јован Суботић ПЕТИ ПРИЗОР |
Шести призор→ |
ПЕТИ ПРИЗОР
Страшимиров први и још један момак дођу.
1. МОМАК:
Стани! (изиђе пред Прехвалу и мете јој мач на прси.)
МИЛЕНА:
У помоћ! у помоћ!
(Побегне на леву страну.)
ПРЕХВАЛА:
Ко си ? Шта ћеш? Зар се не срамотиш
Мач дигнути на једну девојку?
1. МОМАК:
Хајде са мном, а шта ћу, — види ћеш.
Хајде! (Хоће да је ухвати за руку.)
ПРЕХВАЛА (тури га од себе):
Натраг, себру! Не дирај ме руком!
Казуј, шта ћеш? Ако ћеш новаца,
(пружи му кесицу с дукати)
Ево злата, па купи кнежину;
А ако ти ни то није доста...
На пас овај; то драго камење
Изплатиће малу краљевину.
1. МОМАК:
Задрж’, госпо, злато и камење.
Ти си злато, које смо желили,
Драги камен, што смо га тражили.
Хајде с нама! (другу)
Хватај ти од туда!
(Хоће да је узме за руку.)
ПРЕХВАЛА:
Не дирај ме! Казујте куд ћемо,
Па ћу сама вама предњачити.
Ал’ вам кажем: неће вам главуре
На мач бритки дуго изгледати.
(к једном)
Напред дакле... (к другом)
а ти за мном пођи.
Ал’ из даље, јер (тргне нож)
видиш ли ову
Љуту гују: пре ћу њу у срдце
Сама себи својом сабит’ руком,
Нег’ пустити, да ме се коснете.
(Пођу горе уз брдо и заиђу.)
На левој страни чује се час по час глас Милене: У помоћ! у помоћ!
|