Претња
Видиш, дико, ту зелену траву,
Покошену, а непокупљену.
Е тако сам и ја код тебека,
Загрљена, а непољубљена.
Тако ћеш се и ти зеленити,
Док ја станем другога љубити.
Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,
Па ћеш рећи: То је моје било,
Моје било и мене љубило;
А сад на ме неће ни да гледи,
Па од чуда већ ми коса седи.
Извор
уредиСтеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 4-5.