Пред јесен
| Пред јесен Писац: Андра Гавриловић |
Тишина блага као у храму,
Тек попак песмом што гони таму,
Слатко је миље ноћнога мира,
Тренуте таке душа избира,
И тојој гове и то јој годи,
Разговор рихи кад с дру́гом води.
У санак благи све се увело,
Пред нама огањ гори весело,
И збори лепо с нема зборишта —
Отворена су врата с дворишта,
Отуда ветрић ноћни долази,
И првом студи лице об’лази,
Звездано небо, месец на њему,
Уздарје то је животу свему.
А ду̑ше душа̑, животу харни,
Дечица наша, лептири шарни,
Што су по цвећу данас летели,
На груди моје ту су слетели,
К’о што се реке мору сливају —
И у сну слатком сада снивају.
Остави огањ, нек се разгори,
Још доста има докле зазори,
Пламен ће пасти, па се дизати,
А ја ћу теби приче низати.
Сећаш се, је ли, часа весела,
Када је река жића понела
Малени брод нам, тренут осаме?
И ноћи знадеш, је ли, несане?
И многе часе, часе злаћене,
И друге, више, сузом плаћене,
И јоште — вали што жића носе,
Очију живљих и плаве косе?
Сећаш се, ето, је ли да знамо — —
Некада било, сад спомен само.
— — — — — — — — — — — —
Згасио с’ огањ, песма с’ не чује,
И мис’о будна више не снује,
Свладало ноћно доба упорне,
Па сведи и ти очи уморне.
А ја ћу самац будан снивати,
И јоште срећу света скивати,
Што љубав тражи, злобу на шаље,
Чувар ћу бити вама[a] и даље,
Докле ме мрази жића оборе.
А кад се очи моје затворе,
И душа у свет онај увезе,
На камен хладни став’те урезе —
Да би вас анђ’о туге обиш’о:
„Нестални чувар наш је отиш’о,
Куда се душе теби одворе,
„— Ал’ ти нас увек чувај, Господе!”
Београд
Извор уреди
- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 11, стр. 321-322.
Напомене уреди
- ↑ У оригиналу одштампано „вала”. Исправак (1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 13, стр. 416.): У 11. бр. у песми „Пред јесен” у стиху „Чувар ћу бити вала и даље”, треба: „вама”.
|