Пред пролеће (Шапчанин)
| Пред пролеће Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Пред пролеће
Одавна су вихорови смели
Сухо лишће са липе разнели.
Ведро небо више се не смеје,
Из облака снег лагано веје.
Задах зимин на прозоре слеће,
Ледено се ухватило цвеће.
Ал’ не бој се, моје чедо драго,
Пролеће ће настанути благо:
Ишчезнуће ледови и снези,
Озеленет’ долови и брези;
Долетеће у горицу птице,
А у врте лале и ружице.
Све ће доћи и сунце и цвеће,
Ал’ наш Раде и Љубица неће.
Напомене
уреди- Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 151
Извори
уреди- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 27-28. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|