Пред буру
Пред буру
Облаци, ко црни, проклети
џинови, скамењени, повешани,
са очима сузним
нетремице пазе.
Два се јаблана, тиха, здружила
ко два убога старца у сутону,
њихајући круне свеле.
И они су проклети
некако тихи и пуни страха.
Непомичне су, суре, влажне стазе.
Мрка се нека сета пружила
преко свега што живи.
И сви су покрети
тихи и пуни страха.
Само се дани
са потмулим криком селе
испред победног ноћног даха.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|