Преглед историје хришћанске цркве 0
| ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ Писац: Протојереј Григорије Микић |
Увод >→ |
При састављању овог уџбеника за средње школе употребио сам следећа дела:
1. Ј. Поповић-Стојков: Опћа црквена историја, I—II, Срем. Карловци 1912.
2. П. И. Малицкій: Исторія христианской церкви, I—III, Тула 1911.
3. Dr Ј. Магх: Lehrbuch d. Kirchengeschichte, Trier 1908 (римокатол.).
4. Karl Heussi: Kompendium d. Kirchengeschichte, Tübingen 1922 (протест.).
5. Милутин Јакшић: Историја Срп. прав. цркве, рукопис.
6. С. М. Kaufmann: Handbuch d. christl. Archäologie, Paderborn 1922.
7. A. Hamack: Mission u. Ausbreitung d. Christentums, I—II, Leipzig 1906.
8. Die Religion in Geschichte u. Gegernwart, I—V, Tübingen, 1913.
9. O. Bardenhewer: Geschichte d. altkirchl. Literatur, Freiburg 1914.
10. Dr. Svetozar Ritig: Povijest i pravo slovenštine itd. Zagreb 1910.
Желео сам да ce овај уџбеник може употребити и у вишим разредима средњих школа и у учитељској школи и зато се нисам у насловима држао дословно наставних програма. "Али сама садржина одговара њима. Обухваћено је све што програми траже, а излишног градива нема", како је то речено и у званичним рефератима о овој књизи.
Књига је штампана са два типа слова, крупнијим и ситнијим словима. То не значи да сам сматрао много мање важнима оне делове књиге који су сложени ситнијим словима. Ако се сви ти делови и не буду свугде предавали и учили, свакако су потребна лектира и "корисна допуна онога, што he се морати да научи". Пазио сам, наиме, на то да у књигу уђе само оно, али и све оно, што ученици треба да науче о прошлости и раду хришћанске цркве и што спада у њихово опште образовање.
Књизи сам додао малу збирку одломака из извора за историју хришћанске цркве. Превео сам их из књига: Reukauf und Неуn, Lesebuch für Kirchengeschichte; J. B. Arenz, Historischapologetisches Lesebuch и J. Paust, Kirchengeschichte. Одломке из живота св. словенских апостола узео сам из књиге Миливоја М. Башића, као што је то на своме месту назначено. - Обрада појединих делова историје цркве на основу прочитаног извора биће много живља и лакше ће се памтити. Осим тога оставиће таква обрада, без сумње, потребан утисак да наука о прошлости Христове цркве почива на поузданим чињеницама као и свака друга наука. Жалим што нисам могао дати још и више тих извора. Но онда би књига била исувише опсежна. Зато нисам унео у књигу ни оне делове из Дела апостолских који су извори за историју првих времена Цркве. Местимице сам упутио на та места и предавачи их могу ученицима читати из Новог завета. То су она места која говоре о архиђакону Стевану, о обраћању ап. Павла, о благодатним даровима у првој цркви итд.
Врло сам далеко од мисли да ће ова књига у свему одговарати потребама средњошколске верске обуке. Уџбеник не ствара знање и искуство само једног учитеља; не ствара се ни једним замахом, а најмање првим. Но верујем да ћe ова књига, уз добро мишљене примедбе и искуство мојих другова наставника, моћи постати боља. Молим их да ми те примедбе кажу.
Други део ове књиге, Историја српске цркве, биће поднесен на одобрење ове јесени.
У Срем. Карловцима, пред Духове, 1930.
Григорије Микић гимн. професор