Превара за превару/4

ПОЗОРИЈЕ ТРЕЋЕ

ПОЗОРИЈЕ 3.

КУЗМАН (врати се)

Право сам ја казао, да су новци као жена. Тек што се удалиш, стотину брига, шта је код куће, да се није разболела, да је није ко увредио, да јој није дуго време самој, а она Бог зна куда витла по вароши. Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место. И заиста, онде, где свако може доћи и завирити, нису најбоље сачувани. Да их извадим дакле, и на друго место сакријем. (Иде к дрвету.) Оди, бриго моја! (Копајући.) Сад нек ми каже ко да је задовољнији човек кад има новаца, од оног који тиме не разбија главу. — Шта? Шта наопако? Шта? (Устане.) Је ли могуће? Моји новци? Тако брзо? Но, то нико није, него мој лепи комша. Сад да није истина што сам казао да су новци као жена, док је код тебе, ту се псујеш с њоме, ту се тераш по конзисторији, а кад отиде, ти би опет рад да је код тебе. Шта ћу сада? С тужбом није ништа, јер му не могу доказати. Новац и пољубац никакве белеге не остављају. (Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо!
ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо.
КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало. — Долази, али му се као не иде. Јамачно нико није, него он: само да га оћу уловити.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.