Милорад Поповић Шапчанин

Првом добу

Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Првом добу
Писац: Милорад Поповић Шапчанин




Какве су се, само гледај,

Бујне жеље срцем дале,

Уз груди се кршне дижу

Да с'у срцу не запале...


Од сунашца већма горим,

Од њега се даље вијем,

И на небо с' кадкад попнем

Гледам доле па се смијем.


И куд оком мојим винем

Па погледак жељан сагнем,

Не бојим се баш никога,

Одмах тамо ићи нагнем.


Јер је ово доба свето

Кад те свашта радо двори —

Свега тога бити неће,

Кад се чело насумори.


* * *


Аох слатко моје доба,

Од вихара што си брже,

Та какве те мисли носе,

Та какве те наде држе!


У теби је свето оно,

Што с' пред људским видом таре,

Зреле жеље кад опадну,

Бујне наде кад остаре.


Је л' пламена — у теби је,

Је л' живота — у теби је,

Сваки поглед нове чини

Теби лије, па се смије.


Аох слатки мој животе!

Сад те држе дани нови

На узлету високоме

Кршни крили соколови.


Летиш, летиш, напредак је

У твом срцу вечна жеља,

И тој једној говеш свуда

Сред жалости и весеља.


Не бојиш се боља тешких,

Кобни данак што их пружа —

Један махат мишце твоје

Врашку силу разоружа.


Хоћеш среће? — њене очи

И ту жељу на мах гасе,

Па док такав живот звони

Жалост душе не прима се.


Напомене уреди

  • Објављена у књизи Песме, 1863, страна 2

Извори уреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 16 - 18. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.