Првозвани Андреја
| Првозвани Андреја 1858. Скупштинарима Свето-Андрејске скупштине Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Првозвани Андреја
- Скупштинарима Свето-Андрејске скупштине
Топ за топом грми, јечи, сева,
Звоно звони... бежи, бежи сан!
Дан нас згрева, сунце се осмева,
Бог нам вели: »Срећан, срећан дан!«
А Србин се о прошлости стара,
Ту спомена гора свети жар;
Српско срце свагда проговара:
»Хвала, Боже, за велики дар!«
После дружба ваљаних, избрани'...
Сваки за се једног царства свод,
Сваки вољан животом да храни
Што задоби вас србињски род;
Сваки понос, сваки дика, нада,
У свакоме Обилића плам,
У њих гледа стотинну хиљада,
Света недра отвара им храм...
Топ за топом грми, јечи, сева,
Звоно звони... бежи, бежи сан!
Дан нас згрева, сунце се осмева,
Бог нам вели: »Срећан, срећан дан!«
Та у вас се народ нада цели,
Наша судба — ваш ће бити глас!
Србин жели!... А ви, хоћете ли?
Срећа, нада, будућност у вас!
А прошлост вам немилу открива
Повеснице један крвав ред;
Ту још суза Лазарева плива,
Расут по њој још чемер и јед.
Ту царева — силног царства — дела,
Ту је Милош, а ту је и Вук...
Бирај стазу која би донела
Унучету убавији струк.
Топ за топом грми, јечи, сева,
Звоно звони... бежи, бежи сан!
Дан нас згрева, а Бог се осмева —
Браћо, роде, срећан, срећан дан!
|