Прве телеграфске везе
| Прве телеграфске везе Писац: Бранислав Нушић |
Све до 1855. године у Србији није било телеграфа. Земун је већ био везан са Пештом и Бечом и курс бечке берзе саопштаван је тада Земуну телеграфски а отуд је то саопштење преношено у Београд чамцем.
Под 20. септембром 1854. године донела је књажевска влада први пут решење да се и у Србији установи телеграф и одмах је приступљено раду, тако да је до краја исте године већ био Београд везан са Алексинцем као са последљом пограничном вароши. Стога је одмах почетком 1855. године, 20. јануара, донет и "телеграфски закон".
Прва депеша из Алексинца стигла је у Београд 12. априла 1855. године и њом је јављено да је тог дана у осам сати и десет минута телеграфска станица Алексинац отворена.
Чим је тај посао свршен, најпреча је брига била да се добије веза са Земуном и на томе је почето одмах да се ради. Новине од 15. марта 1855. године пишу:
"Јуче се већ на нашем телеграфу наместила жица преко Саве па тако је сада наш главни град телеграфом скопчан са Земуном а преко овога и са свима главним градовима Европе". Али већ 24. марта "због прекинуте везе" примају се и даље депеше поштом, док се затим убрзо успоставља веза.
Чим се поставила основна телеграфска линија, настојало се грозничаво да се и сви остали важнији градови вежу са Београдом. И тако је већ З. априла исте године везан Крагујевац са Београдом а септембра месеца већ је и Смедерево везано. То је тим лакше учињено што је округ смедеревски имао на ту цељ прибрану и поклонио је држави суму од 17.535 гроша и 200 пара чаршијских.
Новине од јануара 1856. године већ пишу: "Најпре смо имали само три штације телеграфске (ван Београда) а сад, лакшега саобраћаја ради, добијамо и четврту - у Јагодини".
На тај начин постигнута је била веза између главних тачака тадање кнежевине, те је затим настао мали застој од читаве две године а тек марта 1858. године наређено је да се подигну телеграфске линије од Кладова преко Зајечара и Бање до Алексинца и од Неготина преко Радујевца до Тимока. Тај се посао наставља и идуће године и тада добија везу Шабац. Августа 20, године 1859. на подне, испраћена је прва депеша из Шапца за Београд. Интересантно је да су ту прву депешу испратили Шапчани прангијама. Пред телеграфом се искупила маса света и припремљене су биле прангије. Чим је начелник кроз прозор дао свету знак да је телеграфиста почео да куца депешу, припуцале су прангије.
Те исте године откуцана је већ прва депеша 2. септембра из Пожаревца а 5. септембра из Горњега Милановца. Осам месеца затим, 19.маја 1859, отворене су телеграфске штације и у Ужицу и Лозници.
Тако је завршен тај први период рада у коме је кнежевина за четири године, од априла 1855. године па до маја 1859. године већ углавном имала мрежу по целој земљи те није ни чудо што је већ маја месеца 1862. године, на конференцији која је одржана у Темишвару, ради уређења телеграфског саобраћаја између Аустро-Угарске, Турске, Србије и Румуније – и Србија имала свога делегата.
Интересантна је једна анегдота из тога првог доба нашег телеграфисања. Веле, једноме Алексинчанину никако није ишло у главу како то да неко у Београду куца а да се то кроз жице чује чак у Алексинцу, те окупио телеграфисту да му он то објасни. Разуме се ни тадањи телеграфиста није знао бог зна шта више од овога Алексинчанина, изузимајући што је знао да прима и откуцава депеше. Али Алексинчанин окупио пошто-пото да му телеграфиста објасни. Телеграфиста најзад, да не би умањио свој ауторитет у очима овога Алексинчанина, објасни му једног дана ствар овако:
- Замисли једну грдно дугачку мачку, па та мачка стала задњим ногама у Београд а предњим у Алексинац.
- Је си ли замислио?
- Јесам! - одговара радознали Алексинчанин.
- Е сад - наставља телеграфиста заузев стручњачку позу - кад они у Београду цимну мачку за реп, где ће она да маукне?
- Па у Алексинцу, кад јој је ту глава.
- Е, ето, то ти је телеграф.
Извори
уреди- Бранислав Нушић, Из полупрошлости,1935.,Београд.