Правила Трећег помесног сабора

ПРАВИЛА СВЕТОГ, ПОМЕСНОГ ГАНГРИЈСКОГ (ГАНГРИСКОГ) САБОРА

1. правило: Ако неко пориче (куди) брак, те се гнуша верне и благочестиве жене која живи заједно са својим мужем или јој казује да неће бити удостојена Царства (Божијег), такав нека буде под клетвом.

2. правило: Ако неко од оних који су побожни и верни, осуђује онога који једе месо (осим оних који једу крв, месо од жртава и удављених животиња) а тај је такође побожан и благочестив, и казује му да нема наде за његово спасење, нека буде под клетвом.

3. правило: Ако неко наговара роба, да под изговором благочестивости, презире свога господара, да избегава служење, те да се не односи са усрдношћу и поштовањем према господару, такав нека буде под клетвом.

4. правило: Ако неко казује (тврди) о свештенику који је ступио у брак, да такав није достојан да причешћује када служи литургију, такав нека буде под клетвом.

5. правило: Ако неко учи друге да пренебрегавају дом Господњи и сабрања која бивају у њему (цркви), такав нека буде под клетвом.

6. правило: Ако неко жели да изван цркве чини некаква своја црквена сабрања, а истовремено презире она у цркви, а ту нема свештеника који је по вољи епископа, такав нека буде под клетвом.

7. правило: Ако неко жели да приносе од плодова прима или раздаје ван цркве, без воље (допуштења) епископа или онога коме је то поверено, такав нека буде под клетвом.

8. правило: Ако неко даје или прима приносе од плодова мимо епископа или онога кога је он поставио, нека је под клетвом и онај који даје, и онај који прима.

9. правило: Ако је неко у девствености или се уздржава, удаљујући се од брака и гнушајући га се, а то чини не ради добра и светиње, тај нека буде под клетвом.

10. правило: Ако се неко од оних који су се прихватили девствености ради Господа, горди над онима који су у браку, тај нека буде под клетвом.

11. правило: Ако неко презире оне који чине вечере љубави из вере и који сазивају браћу у част Господа, и не желе имати заједницу са позванима сматрајући да је све то ништавно, тај нека буде под клетвом.

12. правило: Ако неко од мужева, ради тобожњег подвижништва, носи грубу горњу одежду, и ради тога (тобож) добија праведност, те осуђује оне који побожно носе одећу од свиле и користе обичну и свакодневну одећу, тај нека буде под клетвом.

13. правило: Ако нека жена, ради тобожњег подвижништва, промени одећу, и уместо обичне женске одеће, облачи се у мушку, таква нека буде под клетвом.

14. правило: Ако нека жена остави мужа, и пожели да оде, гнушајући се брака, таква нека буде под клетвом.

15. правило: Ако неко остави своју децу и не храни их, и не приводи их, колико може, ка побожном животу, него их, под изговором отшелништва, запоставља, тај нека буде под клетвом.

16. правило: Ако нека деца, под изговором благочешћа, остављају своје родитеље (нарочито ако су верујући), и не дају потребну бригу родитељима, такви нека буду под клетвом. Уосталом, више од свега нека чувају правоверје.

17. правило: Ако нека жена, ради тобожњег подвижништва, ошиша (одсече) косу коју јој је Бог дао ради напомене о подчињености, таква, као нарушитељ заповести о подчињености, нека буде под клетвом.

18. правило: Ако неко, ради тобожњег подвижништва, пости недељом,

19. правило: Ако се неко од подвижника, без телесне нужде, узноси и разрешава од постова који су предати на опште чување свих који су у Цркви, а при томе је при пуној свести, тај нека је под клетвом.

20. правило: Ако неко, дошавши у надмено (гордо) расположење, и гнуша се сабрања у част мученика и служби које се врше у њихов спомен, тај нека је под клетвом.

21. правило: И ово ми прописујемо, не да поставимо преграде онима који намеравају да по Светом Писму буду у подвижништву и у Цркви Божијој, него за оне који под изговором врлине, само се поводе за својом гордошћу и узносе се над онима који живе једноставним животом, те насупрот Светом Писму и црквеним правилима, уводе некакве новотарије. Према томе, ми поштујемо девственост са смиреном усамљеношћу; поштујемо и уздржање када је она очувана у благочешћу; поштујемо и смирено отшелништво од света, као и живот у браку; поштујемо и богатсво које је праведно и добротворно; похваљујемо једноставност и умереност у одевању, које без непотребних украса служи да покрије тело; али, осуђујемо када се при одевању жуди за раскоши. Такође одајемо поштовање домовима Божјим и сматрамо за света и корисна сабрања која бивају у црквама, не ограничавајући благочешће само на те домове, него поштујемо и свако друго место саздано у име Божије. Уважавамо и заједничку службу која бива у храму ради заједничког добра, и похваљујемо велика доброчињења браће, која бивају по предању, ради користи сиротиње. И да кажемо у најкраћем: желимо да у Цркви буде сачувано све што је предато Светим Писмом и апостолским предањем.

Извори

• Књига правила, Зборник канона Православне цркве; Шибеник, 2003.
• Овај чланак или један његов део је преузет са сајта svetosavlje.org. Дозвола се може видети овде.