Права љубав највеће је благо



Права љубав највеће је благо

Кад се двоје воле из малена,
То је љубав незаборављена.
Ој, ђевојко, кад би моја била,
Моја би се жеља испунила.

Три године вољесмо се млади 5
Од кад бабо виноград посади.
Дошло вријеме да виноград роди,
Бабо каже: сад ђевојку води!

Благо мени и теби, ђевојко,
Кад нас двоје у вајат затворе. 10
Мени мило, а теби је драго,
Права љубав највеће је благо.

Што ћу јадна, болује ми дика,
Ја би’ рада видјет болесника.
Болуј, драги, немој умријети, 15
Скоро ћу ти понуде донијети.

Косо моја, не падај на чело,
Не сакривај моје лице б’јело.
Роди, нано, још једну к’о мене,
Па нек срце у момака вене. 20

Моја мајка мали ђаво била,
Па је мене још већег родила.
На што су ме очице навеле?
На бећара, па пољупца желе!

Пружила се преко неба стријела, 25
Иде момак с тамбурама с прела.
Кошуља му за трње запела,
То је њега ђевојка уклела.

Солдачијо, алај си ми горка,
А код куће жена ко ђевојка: 30
Ни љубљена, нити милована,
А утјеха само суза слана.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце уреди

Извор уреди

  • Народне пјесме Кордуна, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1971, стр. 110-111.