[Пође (Мица) уз поље, низ поље]
Пође (Мица) уз поље, низ поље,
цвили и пишти.
Сусрела ју божја мајка - богородица
па ју пита:
- Што ти је, (Мицо), 5
те цвилиш, те пиштиш?
- Кад ме питаш, божја мајко - богородице,
право ћу ти кажем:
изашло ми благо непоменуто.
А она ће да гу каже: 10
- Врни се, (Мицо), натраг
код (Мару) бајарицу.
Она ће ти избаје,
с метлу ће да ископа,
с гребуљу да изгребе, 15
с лопату да изрине,
с метлу да помете.
Стаде рана чиста
као чисто сребро,
блага као благ мелем. 20
Усту, уступи!
(377, бр. 51)
