Пође момче уз горице,
Да си љуби покорнице,
Он не љуби покорнице,
Но он љуби све од реда.
Покорница жално гледа, 5
Жално гледа љуто куне:
Еј да бог да покорниче,
Колко зрна на мој ђердан,
Толко града ти минуја,
Па у мене наминуја, 10
На скута ми преспаваја,
Уз образ ми душу даја.
Референце
Напомене
Љуба Крстић, Орашац
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 20.
