[Пође Марко на Нова Пазара]
Пође Марко на Нова Пазара
И поведе дилбер Иконију.
Кад су били на вр Шок планине,
Тешка Марка дремка оборила,
Па он тера дилбер Иконију 5
Да запева јасно и жалосно,
Е га би га дремка разгранула.
Проговара дилбер Иконија:
— Чујеш мене, Краљевићи Марко,
Ја би тебе, брате, запевала, 10
Ал’ се бојим Коруи од планине,
Он ће чује, глас ће ми познаје,
Па ће дође, ће се побијете.
Проговара Краљевићи Марко:
— Запевај ми, дилбер Иконијо, 15
Ти се не бој Коруна планине,
Док је мене, Краљевића Марка,
И мојега шестоперца златна!
Кад запева дилбер Иконија,
Од гору је лишће попадало, 20
По ливаде трава полегнула,
У бунару вода пресанула.
Ал’ то чује Корун од планине,
Па сакупи тридесет Турака.
— Чујте мене, тридесет Турака, 25
Кој ми вати Краљевића Марка,
И код мене живога доведе,
Даћу њему шес’ товара благо.
Сви јунаци ником поникоше
И у црну земљу погледаше, 30
С’м се јави Туре копиљаче,
Да увати Краљевића Марка,
Па искочи на друм, на раскрсје,
Куд ће проћи Краљевићу Марко.
Умаза се лојем и катраном. 35
Отуд иде Краљевићи Марко:
— Чујеш мене, Краљевићи Марко,
Ћу те молим — молбу да ми примиш,
Да ме водиш у Прилепа града,
Тамо, кажу, млого јевтинија 40
Је га би се и ја изранија.
А Марко је жалостиван био,
Па је Туре на коња качио.
Превари га Туре копиљаче,
Свеза руке Марку наопако, 45
Одведе га Корун од планине,
Ударише тридесет јунака,
Али Марка сабља не посече.
Проговара дилбер Иконија:
— Чујте мене, тридесет јунака, 50
Олабите Марку леву руку,
Па узмите сабљу димискију,
И сама ће сабља њега да посече.
Кад су они Марку руку олабили,
Тад је Марко сабљу приватио, 55
Сви тридесет на куп натурао,
Најодозгор Корун од планине.
Кад то виде Туре копиљаче,
Оно стаде остро да му бега.
Проговара Краљевићи Марко: 60
— Да си лане, Туре, побегао,
Данас би те јунак достигнуо!
Па достиже Туре копиљаче,
И десну му руку он одсече,
И лево му око извадио. 65
Дарова га са жута дуката:
— Од сад, Туре, просјаче да будеш!
