[Пошла Стана]
Пошла (Стана) колским путем
цвилејући до неба,
тужејући до земље.
Укоби ју божја мајка - богородица, 5
па упита:
- Што цвилиш Стано до неба,
што тужиш до земље?
- Кад ме питаш божја мајко - богородице,
право да ти кажем. 10
Имам жене душманкиње,
удовице отпаднице.
Отпаднуше ме,
на главу ми метнуше калпак капу,
на грбину ми метнуше вучју кожу, 15
на ноге ми обуше алварске опанке.
Тад ју виче божја мајка - богородица:
- Не бој се чедо, (Стано),
ухватићу те за ручицу
и одвешћу те на златне саборске кладенце, 20
умићу те златном саборском водицом.
Устук уроци.
