* * *
Пошла Стана да кумује
Пошла Стана да кумује,
Јахој јадо, да кумује,[1]
с верног брата, сас Илију.
Прошли гору - невревили
прошли другу - невревили. 5
На крај гору три кладенца.
Стаде Стана да с' умије.
Сину лице кано сунце,
бело грло кано месец.
Проговара брат Илија: 10
- Бога теби, сестро Стано,
до сад си ми сестра била,
а од сад ћеш верна љуба.
Проговара сестра Стана:
- Лет' те тићи кроз горићи, 15
носте гласи моје мајке
нек ми прати ситну мрежу
да замрежим бело лице,
да га бацим пусто море.
Боље да га рибе једу 20
него братац да га љуби!
|
|
Певач, место записа и напомена
Казивала Јелена-Лена Живановић рођена Тасић 1874. год. у селу Варош код Сврљига.
Песме записао Раде Милосављевић 1938. године у селу Варош код Сврљига.
Референце
- ↑ Понавља се на сваки стих
Извор
- Што ми сјаји кроз гору зелену, (народне песме из сврљишког краја) Год. 40, бр. 203-204 (2000), стр. 60-62., стр. 62.
