* * *
[Пошла Роса по росне ливаде]
Пошла Роса по росне ливаде,
уросила поле божурове,
уросила скути и рукави,
па се чуди, па се каракади:
"Боже мили, боже милостивни, 5
зашто пушташ росу усред пладне?!"
Говори јо зелена ливада:
"Неје, Росо, роса од небеса
нел од једну убаву девојћу,
седела је под ђула румена, 10
седела је, ситан везак везла,
везак везла, слзе проливала,
проливала, љуто проклињала:
"Пуста да си, земљо Каравлашка,
лето пројде, мој драђи не дојде, 15
тамо кажу да се оженио!'"'
|
|
Певач, место записа и напомена
Песма забележена од ВЕЛИКЕ ПЕТРОВИЋ из Врбице.
Референце
Извор
- Ластавице дај ми твоје крило (лирске народне песме из средњег и горњег Тимока). Забележио Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 4-5, стр. 61.
