Пошетала пловка, озго иде Јовка

* * *

[Пошетала пловка, озго иде Јовка]

Пошетала пловка, озго иде Јовка,
заспао војвода у росне ливаде,
Роса га попала, и њега и коња и
                  светло оружје.
Отуд иде Смиља, у смиљева венца, 5
у оката перца, те војводу буди:
„Дигни се, војводо, роса те попала,
и тебе и коња, и светло оружје!“
Војвода се диже, па рукама маше,
Смиљу да довати. Смиља му 10
                 говори:
„Не махај војводо, ја сам
                 испрошена
за попова сина, за попова ђака,
који ситно пише пером по артији!“ 15

Напомена

Забележио Никола Н. Стевановић, општински деловођа у селу Радичевцу.

Референце

Извор

Горо ле, горо зелена... Избор народних песама. Развитак 6/1966, бр. 3, стр. 42.