[Пошао (Влада) уз поље, низ поље]
Пошао (Влада) уз поље, низ поље;
скобила га божја мајка,
скобила га, упитала:
- Куд си пош’о, (Владо), божјаче,
куд си пош’о? 5
- Божја мајко, пођо уз поље, низ поље;
скобише ме страшници,
худници, напрати,
алски, вилски,
с алама, с ветровима. 10
Мечје коже попустише,
вучји калпак накривише,
напреко ме погледаше,
па не могу, не могу.
Одговара божја мајка: 15
- (Владо), божјаче,
појавила се баба (Мара) бајалица,
да баје да убаје,
да драми да удрами.
Биће била на ручку, 20
биће била на вечери,
биће (Влада) на њу ударио,
биће софру преврнула,
биће ложице поломила,
биће љуске покидала, 25
биће децу погазила,
биће комате помешала,
биће панице преклопила.
Он није знао,
он је погрешио, 30
па је на вас ударио.
Баба (Мара) ће да баје,
да одврне.
И баја - и одбаја,
и тера - и отера 35
од (Владе) але.
(168, с. 125)
