Отвори главни мени

Викизворник β

Почетак буне против дахија

0001 Боже мили! Чуда великога!
0002 Кад се ћаше по земљи Србији,
0003 По Србији земљи да преврне
0004 И да друга постане судија,
0005 Ту кнезови нису ради кавзи,
0006 Нит’ су ради Турци изјелице,
0007 Ал’ је рада сиротиња раја,
0008 Која глоба давати не може,
0009 Ни трпити Турскога зулума;
0010 И ради су Божиј угодници,
0011 Јер је крвца из земље проврела,
0012 Земан дош’о, ваља војевати,
0013 За крст часни крвцу прољевати,
0014 Сваки своје да покаје старе.
0015 Небом свеци сташе војевати
0016 И прилике различне метати Виш’
0017 Виш Србије по небу ведроме;
0018 ’Ваку прву прилику вргоше:
0019 Од Трипуна до светога Ђурђа
0020 Сваку ноћцу мјесец се ваташе,
0021 Да се Србљи на оружје дижу,
0022 Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
0023 Другу свеци вргоше прилику:
0024 Од Ђурђева до Дмитрова дана
0025 Све барјаци крвави идоше Виш’
0026 Виш Србије по небу ведроме,
0027 Да се Србљи на оружје дижу,
0028 Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
0029 Трећу свеци вргоше прилику:
0030 Гром загрми на светога Саву
0031 Усред зиме, кад му време није,
0032 Сину муња на часне вериге,
0033 Потресе се земља од истока,
0034 Да се Србљи на оружје дижу,
0035 Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
0036 А четврту вргоше прилику:
0037 Виш’ Србије на небу ведроме
0038 Увати се сунце у прољеће,
0039 У прољеће на светог Трипуна,
0040 Један данак три пута се вата,
0041 А три пута игра на истоку.
0042 То гледају Турци Бијограци,
0043 И из града сви седам дахија:
0044 Аганлија и Кучук-Алија,
0045 И два брата, два Фочића млада,
0046 Мемед-ага и шњиме Мус-ага,
0047 Мула Јусуф велики дахија,
0048 Дервиш-ага грацки таинџија,
0049 Старац Фочо од стотине љета,
0050 Све седам се састало дахија
0051 Бијограду на Стамбол-капији,
0052 Огрнули скерлетне бињише,
0053 Сузе роне, а прилике гледе:
0054 „Ала кардаш! Чуднијех прилика!
0055 „Оно, јолдаш, по нас добро није.”
0056 Па од јада сви седам дахија
0057 Начинише од стакла тепсију,
0058 Заграбише воде из Дунава,
0059 На Небојшу кулу изнесоше,
0060 Наврх куле вргоше тепсију,
0061 У тепсију зв’језде поваташе,
0062 Да гледају небеске прилике,
0063 Што ће њима бити до пошљетка.
0064 Око ње се састаше дахије,
0065 Над тепсијом лице огледаше;
0066 Кад дахије лице огледаше,
0067 Све дахије очима виђеше,
0068 Ни на једном главе не бијаше.
0069 Кад то виђе све седам дахија,
0070 Потегоше наџак од челика,
0071 Те разбише од стакла тепсију,
0072 Бацише је низ бијелу кулу,
0073 Низ бијелу кулу у Дунаво,
0074 Од тепсије нек потрошка нема.
0075 Па од јада сви седам дахија
0076 Пошеташе брижни невесели
0077 Низ Небојшу кулу Јакшићеву,
0078 Одшеташе у каву велику,
0079 Пак сједоше на кави великој,
0080 Све сједоше један до другога,
0081 Старца Фочу вргли у зачеље,
0082 Бијела му брада до појаса,
0083 Пак повика све седам дахија:
0084 „К нама брже, хоџе и ваизи!
0085 „Понесите књиге инџијеле,
0086 „Те гледајте, што нам књиге кажу,
0087 „Што ће нама бити до пошљетка.”
0088 Потекоше хоџе и ’ваизи,
0089 Донесоше књиге инџијеле;
0090 Књиге гледе, грозне сузе роне,
0091 Дахијама овако говоре:
0092 „Турци, браћо, све седам дахија!
0093 „’Вако нама инџијели кажу:
0094 „Кад су ’наке бивале прилике
0095 „Виш’ Србије по небу ведроме,
0096 „Ев’ од онда пет стотин’ година,
0097 „Тад је Српско погинуло царство,
0098 „Ми смо онда царство задобили,
0099 „И два влашка цара погубили:
0100 „Константина насред Цариграда
0101 „Украј Шарца, украј воде ладне,
0102 „И Лазара на пољу Косову;
0103 „Милош уби за Лазу Мурата,
0104 „Ал’ га добро Милош не дотуче,
0105 „Већ све Мурат у животу бјеше,
0106 „Док ми Српско царство освојисмо,
0107 „Онда себи везире дозива:
0108 „ „Турци браћо, лале и везири!
0109 „ „Ја умријех, вама добих царство,
0110 „ „Него ово мене послушајте,
0111 „ „Да вам царство дуговјечно буде:
0112 „ „Ви немојте раји горки бити,
0113 „ „Веће раји врло добри буд’те;
0114 „ „Нек је харач петнаест динари,
0115 „ „Нек је харач и тридест динари;
0116 „ „Не износ’те глоба ни пореза,
0117 „ „Не износ’те на рају биједа;
0118 „ „Не дирајте у њихове цркве,
0119 „ „Ни у закон, нити у поштење;
0120 „ „Не ћерајте освете на раји,
0121 „ „Што је мене Милош распорио,
0122 „ „То је срећа војничка дон’јела:
0123 „ „Не може се царство задобити,
0124 „ „На душеку све дуван пушећи;
0125 „ „Ви не мојте рају разгонити
0126 „ „По шумама, да од вас зазире,
0127 „ „Него паз’те рају к’о синове,
0128 „ „Тако ће вам дуго бити царство;
0129 „ „Ако л’ мене то не послушате,
0130 „ „Већ почнете зулум чинит’ раји,
0131 „ „Ви ћет’ онда изгубити царство.” ” —
0132 „Цар умрије, а ми остадосмо,
0133 „И ми нашег цара не слушасмо,
0134 „Већ велики зулум подигосмо:
0135 „Погазисмо њихово поштење,
0136 „Свакојаке б’једе износисмо,
0137 „И на рају глобе навалисмо,
0138 „И гријоту Богу учинисмо.
0139 „Сад су ’наке постале прилике,
0140 „Сад ће нетко изгубити царство;
0141 „Не бојте се краља ни једнога,
0142 „Краљ на цара ударити неће,
0143 „Нити може краљевство на царство,
0144 „Јер је тако од Бога постало;
0145 „Чувајте се раје сиротиње;
0146 „Кад устане кука и мотика,
0147 „Биће Турком по Медији мука,
0148 „У Шаму ће каде проплакати,
0149 „Јера ће их раја уцв’јелити.
0150 „Турци браћо све седам дахија!
0151 „Тако наши инџијели кажу,
0152 „Да ће ваше куће погорети,
0153 „Ви дахије главе погубити;
0154 „Из огњишта пронић’ ће вам трава,
0155 „А мунаре попаст’ паучина,
0156 „Не ће имат’ ко језан учити;
0157 „Куд су наши друми и калдрме,
0158 „И куда су Турци пролазили
0159 „И с коњскијем плочам’ задирали,
0160 „Из клина ће проникнути трава,
0161 „Друмови ће пожељет’ Турака,
0162 „А Турака нигде бити неће.
0163 „Тако књиге инџијели кажу.”
0164 Кад то чуше сви седам дахија,
0165 Све дахије ником поникоше,
0166 И преда се у земљу поглаше,
0167 С књигом не зна нико бесједити,
0168 Ни како ће књизи одказати.
0169 Старац Фочо подавио браду,
0170 Па је б’јелу са зубима гризе,
0171 Ни он не зна с књигом бесједити,
0172 Већ се и он томе послу чуди;
0173 Не пониче Фочић Мемед-ага,
0174 Не пониче, већ јунак покличе:
0175 „Дишер море, хоџе и ваизи!
0176 „Мол’те Бога и језан учите
0177 „Сваки данак а све по пет пута,
0178 „Не брин’те се нама дахијама:
0179 „Док је нама здравља и памети,
0180 „И док нам је Биоградског града,
0181 „Ми смо кадри управити градом,
0182 „Око града сиротињом рајом.
0183 „Кад краљеви на нас војштит’ не ће,
0184 „Како ће нам раја досадити,
0185 „Кад нас има у седам дахија,
0186 „У свакога по магаза блага?
0187 „Каква блага? Све мека дуката,
0188 „А све пуста блага лежећега;
0189 „У нас, браћо, четири дахије,
0190 „Аганлије и Кучук-Алије,
0191 „И у мене и Мула-Јусуфа,
0192 „У свакога има пуста блага
0193 „Небројена по двије магазе;
0194 „Нас четири када устанемо,
0195 „Устанемо на ноге лагане,
0196 „А магазе с благом отворимо,
0197 „Просућемо рушпе по калдрми,
0198 „На дукате покупити војску;
0199 „Нас четири велике дахије
0200 „На четверо разд’јелити војску,
0201 „На четверо к’о четири брата,
0202 „Поћи ћемо из нашега града
0203 „Кроз нашије садамн’ест нахија
0204 „Исјећ’ ћемо све Српске кнезове,
0205 „Све кнезове, Српске поглавице,
0206 „И кметове, што су за потребе,
0207 „И попове Српске учитеље,
0208 „Само луду ђецу оставити,
0209 „Луду ђецу од седам година,
0210 „Пак ће оно права бити раја,
0211 „И добро ће Турке послужити.
0212 „Док погубим кнеза Палалију
0213 „Из лијепа села Бегаљице,
0214 „Он је паша, а ја сам субаша.
0215 „Док погубим и Јована кнеза
0216 „Из Ландова села маленога,
0217 „Он је паша, а ја сам субаша;
0218 „И Станоја кнеза из Зеока,
0219 „Он је паша, а ја сам субаша.
0220 „Док погубим Стеву Јаковљева
0221 „Из Лијевча гн’језда хајдучкога,
0222 „Он је паша, а ја сам субаша;
0223 „И Јована кнеза из Крснице.
0224 „Док погубим до два Чарапића
0225 „Из потока Б’јелог од Авале,
0226 „Кој’ су кадри на Врачар изићи,
0227 „У Биоград Турке затворити,
0228 „Они с’ паше, а ја сам субаша.
0229 „Док погубим Црнога Ђорђија
0230 „Из Тополе села поносита,
0231 „Који с Бечким тргује ћесаром,
0232 „Он је кадар сву џебану купит’
0233 „Од бијела града Варадина,
0234 „И оружје, што је за потребе,
0235 „Он је кадар на нас завојштити,
0236 „Он царује а ја субашујем.
0237 „Док погубим протопоп’ Николу
0238 „Из лијепа села Ритопека,
0239 „Он пашује, а ја субашујем.
0240 „Док погубим Ђорђија Гузоњу
0241 „И његова брата Арсенија
0242 „Из лијепа села Жељезника,
0243 „Кој’ је кадар Топчидер затворит’;
0244 „Док погубим протопопа Марка
0245 „Из лијепа села Остружнице,
0246 „Он је паша, а ја сам субаша.
0247 „Док погубим до два игумана,
0248 „Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,
0249 „Који знаду злато растапати
0250 „И са њиме ситне књиге писат’,
0251 „Нас дахије цару опадати,
0252 „Око себе рају сјетовати,
0253 „Они паше, а ми смо субаше.
0254 „Док погубим Бирчанин-Илију,
0255 „Обор-кнеза испод Међедника,
0256 „Ево има три године дана,
0257 „Од како се врло посилио:
0258 „Кудгођ иде, све крљата јаше,
0259 „А другога у поводу води;
0260 „Он буздован о ункашу носи,
0261 „А бркове под калпаком држи,
0262 „Он Турчину не да у кнежину,
0263 „Кад Турчина у кнежини нађе,
0264 „Топузом му ребра испребија,
0265 „А кад Турчин стане умирати,
0266 „А он виче на своје хајдуке:
0267 „ „Море, слуге! тамо пашче бац’те,
0268 „ „Ђе му гавран кости наћи не ће.” ”
0269 „А кад нама порезу донесе,
0270 „Под оружјем на диван изиђе,
0271 „Десну руку на јатаган метне,
0272 „А лијевом порезу додаје:
0273 „ „Мемед-ага, ето ти порезе,
0274 „ „Сиротиња те је поздравила,
0275 „ „Више теби давати не може.” ”
0276 „Ја порезу започнем бројити,
0277 „А он на ме очима стријеља:
0278 „ „Мемед-ага! зар ћеш је бројити?
0279 „ „Та ја сам је једном избројио.” ”
0280 „А ја више бројити не смијем,
0281 „Већ порезу украј себе бацим,
0282 „Једва чекам, да се скине б’једа,
0283 „Јер не могу да гледам у њега;
0284 „Он је паша, а ја сам субаша.
0285 „Док погубим кнеза Грбовића
0286 „Из лијепа села Мратишића,
0287 „Он је паша, а ја сам субаша.
0288 „Док погубим и Алексу кнеза
0289 „Из лијепа села Бранковине,
0290 „И Јакова брата Алексина:
0291 „Цар и ћесар кад се завадише,
0292 „Код ћесара обрштери бише,
0293 „И носише од злата кашкете,
0294 „Попл’јенише све Турске паланке,
0295 „Поробише, ватром попалише,
0296 „Цар и ћесар кад мир учинише,
0297 „А они се цару предадоше,
0298 „И код цара кнезови посташе,
0299 „Млоге Турке цару опадаше,
0300 „Седам паша, што су опаднули,
0301 „Опаднули, па их поморили;
0302 „Они паше, а ми смо субаше.
0303 „Док погубим кнеза Тавнавскога,
0304 „Из Љутица Станка обор-кнеза;
0305 „Док погубим кнеза Мачванскога,
0306 „С Богатића Мартиновић-Лазу,
0307 „Он је паша, а ја сам субаша.
0308 „Док погубим кнеза Поцерскога,
0309 „С Метковића Ружичић-Мијајла,
0310 „Он је паша, а ја сам субаша.
0311 „Док запалим Рачу украј Дрине,
0312 „И погубим Аџи-Мелентија,
0313 „Кој’ је иш’о преко мора сињег,
0314 „Те је влашку ћабу полазио,
0315 „Пак се узгред у Стамбол свратио,
0316 „И од цара ферман излагао
0317 „За стотину жутијех дуката,
0318 „Да власима богомољу гради,
0319 „Да је гради за седам година,
0320 „Начини је за годину дана,
0321 „Ево има шест година дана
0322 „Како зида покрај цркве куле,
0323 „А у куле набавља џебану
0324 „И по мраку топове привлачи;
0325 „Видиш, јолдаш, да се нечем’ нада!
0326 „Пак ћем’ онда заћи кроз нахије,
0327 „Те исјећи све Српске кметове.
0328 „Како би нам раја додијала?”
0329 Све дахије на ноге скочише,
0330 Мемед-аги сви се поклонише:
0331 „Фала јолдаш, Фочић Мемед-ага!
0332 „Твоја памет пашовати може,
0333 „Ми ћемо те пашом учинити,
0334 „Тебе ћемо свагђе послушати.”
0335 Старац Фочо поче говорити:
0336 „Нуто момка! и нуто памети:
0337 „С којом р’јечи на пашалук сједе!
0338 „Узми синко, Фочић Мемед-ага,
0339 „Узми сламе у бијелу руку,
0340 „Мани сламом преко ватре живе:
0341 „Ил’ ћеш ватру са тим угасити,
0342 „Или ћеш је већма распалити?
0343 „Ви можете, и Бог вам је дао,
0344 „Тако силну покупити војску,
0345 „И поћ’ ћете, синко, кроз нахије;
0346 „Једног кнеза преварит’ можете
0347 „И на вјеру њега домамити;
0348 „Своју ћете вјеру изгубити,
0349 „Једног посјећ’, а два ће утећи,
0350 „Два пос’јеци, четири одоше,
0351 „Они ће вам куће попалити,
0352 „Ви дахије од њих изгинути.
0353 „Ал’ ви тако не мојте радити,
0354 „Него мене старца послушајте:
0355 „Ја сам глед’о у нашем инџилу,
0356 „Ово, наше, дуго бити не ће,
0357 „Него ће се пром’јенити царство,
0358 „Већ се, синко, подобрите раји:
0359 „Од харача раји отпустите,
0360 „Нек је харач, к’о што Мурат рече;
0361 „Прођите се глоба и пореза;
0362 „С кнезовима ви се побратите,
0363 „Кнезовима ате поклањајте,
0364 „Кметовима осредње парипе,
0365 „С поповима у дослуку буд’те,
0366 „Не би л’ и ми уз њих преживљели,
0367 „Јера наше дуго бити не ће.
0368 „А што ће нам више пусто благо?
0369 „Да мељете, изјест’ не можете.”
0370 Ал’ говори Фочић Мемед-ага:
0371 „Мој бабајко, не слушам те стари.”
0372 То изрече, а на ноге скочи,
0373 И за њиме остале дахије,
0374 Пак на граду бацише топове,
0375 На дукате покупише војску,
0376 Њи четири велике дахије:
0377 Аганлија и Кучук-Алија,
0378 Мула-Јусуф, Фочић Мемед-ага,
0379 На четверо разд’јелише војску,
0380 Њи четири, к’о четири брата,
0381 Пак на граду отворише врата,
0382 И одоше с војском по тефтишу
0383 Кроз њихових седамн’ест нахија.
0384 Првог српског кнеза преварише:
0385 Домамише кнеза Палалију
0386 И у Гроцкој њега погубише;
0387 И Станоја кнеза из Зеока
0388 Преварише, па га погубише
0389 У његову двору бијеломе.
0390 Преварише Марка Чарапића,
0391 Преварише, те га погубише;
0392 И Гагића Јанка буљубашу
0393 Из Болеча села маленога;
0394 Погубише кнеза Теофана
0395 Из Орашја Смедеревске на’је;
0396 Та и кнеза Петра из Ресаве,
0397 Преварише Мата буљубашу
0398 Из Липовца близу Крагујевца,
0399 Те и њега млада погубише,
0400 Моравцима цркви допадоше,
0401 И ту Аџи-Ђера погубише,
0402 А Рувима у град опремише,
0403 И у граду њега погубише.
0404 Мемед-ага у Ваљево дође:
0405 Грбовић се бјеше осјетио,
0406 Па Грбовић на страну побјеже,
0407 А дође му обор-кнез Алекса,
0408 И дрђе му Бирчанин Илија,
0409 Обојицу вата Мемед-ага,
0410 Бијеле им савезао руке,
0411 Па их води на мост Колубари;
0412 А кад виђе обор-кнез Алекса,
0413 Да ће Турци оба погубити,
0414 Тад’ он рече Фочић Мемед-аги:
0415 „Господару Фочић Мемед-ага!
0416 „Поклони ми живот на мејдану,
0417 „Ево теби шесет кеса блага.”
0418 Мемед-ага говори Алекси:
0419 „Не могу те, Алекса, пустити,
0420 „Да ми дадеш и сто кеса блага.”
0421 Ал’ бесједи Бирчанин Илија:
0422 „Господару, Фочић Мемед-ага!
0423 „Ево теби и сто кеса блага,
0424 „Поклони ми живот на мејдану.”
0425 Вели њему Фочић Мемед-ага:
0426 „Не будали, Бирчанин Илија!
0427 „Тко би горског упустио вука?”
0428 Мемед-ага викну на џелата,
0429 Џелат трже сабљу испод скута,
0430 Те Илији одсијече главу;
0431 А Алекса сједе на ћуприју,
0432 Па овако поче говорити:
0433 „Бог убио сваког ришћанина,
0434 „Који држи вјеру у Турчину!
0435 „Ах Јакове, мој рођени брате!
0436 „Ти не држи вјере у Турцима,
0437 „Ђе с’ удесиш, удри се с Турцима.”
0438 Још Алекса говорити шћаше,
0439 Али џелат говорит’ не даде,
0440 Трже сабљу, одс’јече му главу.
0441 Када до два кнеза погибоше
0442 На ћуприји насред Колубаре:
0443 Кнез Алекса, Бирчанин Илија;
0444 Аџи-Рувим насред Биограда,
0445 Једног дана, а једнога часа:
0446 Виш’ њих јарко помрчало сунце.
0447 Мемед-ага конаку похити,
0448 Не би л’ још ког Срба застануо,
0449 Да још бира ђеког да пос’јече.
0450 Ал’ кад Срби жалост опазише,
0451 Из чаршије на мах побјегоше,
0452 Мемед-аги ниједан не дође.
0453 Кад то виђе Фочић Мемед-ага,
0454 Одмах позна, да горе уради,
0455 И одмах се бјеше покајао,
0456 Ал’ се веће доцкан покајати,
0457 Већ повика дванајест делија,
0458 И Узуна свога кавеџију:
0459 „Чујете ли, моји соколови!
0460 „Брзо добре коње посједните,
0461 „Пак трчите у село Тополу,
0462 „Не би л’ Црног погубили Ђорђа:
0463 „Ако ли нам сад утече Ђорђе,
0464 „Нека знате, добро бити не ће.”
0465 Кад то чуше дванаест делија,
0466 Одмах добре коње посједоше,
0467 И пред њима Узун кавеџија,
0468 Отидоше у село Тополу
0469 У суботу уочи неђеље;
0470 На освитак неђељи дођоше
0471 Прије зоре и бијела дана,
0472 И Ђорђијне опколише дворе,
0473 Ударише с обадвије стране,
0474 А са двије стране повикаше:
0475 „Изиђ’ амо, Петровићу Ђорђе!”
0476 Тко ће љута змаја преварити?
0477 Тко ли њега спаваћива наћи?
0478 Ђорђе се је јунак научио
0479 Прије зоре свагда уранити,
0480 Умити се и Богу молити,
0481 И попити по чашу ракије:
0482 Бјеше Ђорђе прије уранио
0483 И отишо у доње подруме.
0484 Када виђе око куће Турке,
0485 Он се њима јавити не ћеде.
0486 Јави им се млада Ђорђијница:
0487 „Да Бог с вама, Турци, ноћас био!
0488 „Шта тражите овђе у то доба?
0489 „Ђорђе сада пред кућом бијаше,
0490 „Ту сад бјеше, пак некуд отиде,
0491 „А ја не знам, куд је отишао.”
0492 А то Ђорђе и гледа и слуша.
0493 Кад је Ђорђе избројио Турке,
0494 Чашу попи, а пушку потпраши,
0495 Узе доста праха и олова,
0496 Па изиђе својему обору
0497 Међу своји дванаест чобана;
0498 А кад дође, чобане избуди,
0499 И овако чобанима рече:
0500 „Браћо моја, дванаест чобана!
0501 „Устаните, обор отворите,
0502 „Из обора ишћерајте свиње,
0503 „Нека иду, куда коме драго;
0504 „А ви, браћо, мене послушајте,
0505 „И шарене пушке потпрашите;
0506 „Ако Бог да, те се оно стече,
0507 „Шта сам данас радит’ наумио,
0508 „Честите ћу вас све учинити,
0509 „Оковати у сребро и злато,
0510 „А у свилу обућ’ и кадиву.”
0511 Сви чобани једва дочекаше,
0512 Ишћераше свиње из обора,
0513 Пак шарене пушке потпрашише,
0514 На мах они за Ђорђем пођоше.
0515 Оде Ђорђе право своме двору,
0516 А кад Турке с чобанима виђе,
0517 Онда Ђорђе овако говори:
0518 „Чујете ли, дванаест чобана!
0519 „Сваки јако глајте по Турчина,
0520 „Ал’ не мојте пушака метати,
0521 „Докле моја најприје не пукне,
0522 „Ја ћу гледат’ Узуна Мемеда,
0523 „Виђећете, што ћ’ од њега бити.”
0524 То изрече Петровићу Ђорђе,
0525 Земљи паде, пушци огањ даде,
0526 Пуче пушка, остат’ пуста не ће;
0527 Ђе је глед’о, Ђорђе погодио,
0528 Мртав паде Узун са кулаша.
0529 Кад то виђе дванаест чобана,
0530 На мах пуче дванаест пушака,
0531 Мртви паде онђе шест Турака,
0532 Шесторица на коњма побјеже.
0533 На мах Ђорђе викну по Тополи,
0534 Те сакупи јоште више друштва,
0535 Све по трагу Турке поћераше,
0536 До Сибнице села доћераше,
0537 И ту Турци у хан побјегоше,
0538 Ками мајци да остати могу!
0539 Ту их Ђорђе опколи са друштвом,
0540 Па он викну у село Сибницу,
0541 Сибничани сви му долећеше;
0542 Ту се саста стотина јунака,
0543 На мах Србљи хана запалише,
0544 И тројица Турак’ изгорјеше,
0545 А тројица пред њих изтрчаше,
0546 И Србини сва три погубише.
0547 На све стране Ђорђе књиге посла
0548 У свих градских седамн’ест нахија
0549 На кметове селске поглаваре:
0550 „Сваки свога убијте субашу;
0551 „Жене, ђецу у збјегове кријте.”
0552 Кад то чуле Српске поглавице,
0553 На мах они послушаше Ђорђа:
0554 Сви скочише на ноге лагане,
0555 Припасаше свијетло оружје,
0556 Сваки свога убише субашу,
0557 Жене, ђецу у збјег одведоше.
0558 Кад је Ђорђе Србље узбунио
0559 И с Турцима веће завадио,
0560 Онда Ђорђе прође кроз нахије,
0561 Па попали Турске карауле,
0562 И обори Турске тефериче,
0563 И удари на Турске паланке,
0564 Све паланке он турске попали,
0565 Женско, мушко, све под мач удари,
0566 Тешко Србље с Турцима завади.
0567 Турци мисле, да је раја шала,
0568 Ал’ је раја градовима глава;
0569 Уста раја к’о из земље трава,
0570 У градове саћераше Турке;
0571 Трчи Ђорђе од града до града,
0572 И грађане свагђе довикује:
0573 „Чујете ли, ви Турци грађани!
0574 „На градов’ма отворајте врата,
0575 „Измеђ’ себе дајте зулумћаре,
0576 „Ак’ хоћете мирни да будете,
0577 „Да градова цару не кваримо:
0578 „Јер ако их ви дати не ћете,
0579 „Измеђ’ себе Турке зулумћаре,
0580 „Те градове раја начинила,
0581 „Градила их по девет година,
0582 „Кадра их је за дан оборити
0583 „И са царем кавгу заметнути;
0584 „А када се с царем завадимо,
0585 „Да устане сви седам краљева,
0586 „Да нас мире, помирит’ нас не ће;
0587 „Бићемо се, море, до једнога.”
0588 Тад грађани сузе прољеваху.
0589 И Ђорђији ’вако говораху:
0590 „Бег Ђорђије, од Србије главо!
0591 „Даваћемо штогод раја иште,
0592 „Не кварите царевих градова,
0593 „Ни са царем замећите кавге,
0594 „Ми даћемо Турке зулумћаре.”
0595 Па грађани устадоше Турци,
0596 На градов’ма отворише врата,
0597 Измеђ’ себе дају зулумћаре,
0598 Зулумћаре изјелице Турке,
0599 Предају их у Србињске руке.
0600 Боже мили и Богородице!
0601 Када Србљи докопаше Турке
0602 Зулумћаре у бијеле руке,
0603 Па их сташе Србљи разводити
0604 Преко поља без свијех хаљина,
0605 Без ћурака и без антерија,
0606 Без сарука, у малим капама,
0607 Без чизама и без јеменија,
0608 Голе, босе топузима туку:
0609 „Море, баша! кам’ пореза наша?”
0610 У по поља Ђорђе сабљу вади,
0611 Зулумћарске одсијеца главе.
0612 А кад Ђорђе исијече Турке,
0613 Исијече Турке зулумћаре,
0614 Онда Ђорђе у градове уђе;
0615 Што би Турак’ по градов’ма б’јелим,
0616 Што би Турак’ за сјече, ис’јече;
0617 За предаје што би, то предаде;
0618 За крштења што би, то искрсти.
0619 Кад је Ђорђе Србијом завлад’о,
0620 И Србију крстом прекрстио,
0621 И својијем крилом закрилио
0622 Од Видина пак до воде Дрине,
0623 Од Косова те до Биограда,
0624 ’Вако Ђорђе Дрини говорио:
0625 „Дрина водо! племенита међо
0626 „Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
0627 „Наскоро ће и то време доћи,
0628 „Када ћу ја и тебека прећи
0629 „И честиту Босну полазити!”