Похара Дрекаловића

* * *


Похара Дрекаловића

(године 1714.)

Санак снила лијепа ђевојка
На Косору у Дрекаловиће
На бијеле дворе Петровића
Мила снаха Јове Јововића
Верна љуба Марка Томовића 5
Добар санак а у добар данак
У суботу у очи неђеље,
Санак снила па се подигнула,
Капетану Тому говорила:
Мили свекре Томо капетане, 10
„Чудан ли сам санак снијевала
„Можеш ли се сану досјетити
„Обретох се на врх Вјетроноше
„Кад погледах поље од Дољана
„Код гиздаве варош Подгорице 15
„Ал је цијо Дољан процватијо
„Па долеће соко тица сива
„Баш од Скадра града бијелога
„А за њим су орли бјелоглави
„А за њима крстати орлови, 20
„А за њима птице у jaтове,
„Те бијели Медун [1] притискоше,
„Па протече вода од Површа,
„И протече низ Дрекаловиће
„И понесе куле и чардаке 25
„Па увире у Биоче равне,
„Половина с' крвљу помјешана,
„А Убле је магла притиснула,
„Па лећаху крстати орлови,
„Те у маглу птице упадаху, 30
„Упадаху а не испадаху
„Па кукаху двије кукавице,
„Једна кука на наше дворове,
„Она друга на стрика Илије,
„Па кукаху друге кукавице 35
„На Лијешта на село крваво,
„Једна кука кукавица црна,
„На дворове Бошковића Реџа,
„Друга кука кукавица црна,
„На дворове Перовић Синана, 40
„А друге су дванајест кукале
„На дворове на Пауновића,
„Па кукала друга кукавица
„На дворове Вујадиновића,
„А истече крвава, Даница. 45
„Разбјежаше крајевима звјезде,
Па јој вели Томо капетане:
„Ој снашице питома ружице
„Ја се могу сану досјетити,
„Већ тај санak никоме нe кажи, 50
„Но га кажи ледноме камену,
„Неби ли се у кам скаменијо
„Санак слути за Дрекаловиће,
„Да се хоте Кучи похарати,
„И племена наша сатријети, 55
„Што си била на врх Вјетроноше
„Те је Дољан поље процвјетао,
„То ће турци табор учинети,
„Што долеће соко птица сива,
„Од онога Скадра бијелога, 60
„То ће бити скадарски везире,
„Што су за њим орли бјелоглави,
„То ће бити цареви већили,
„И што за њим крстати орлови,
„То ће бити паше и бегови 65
„Што потече вода од Површа,
„Те ували низ Дрекаловиће,
„Оће војска озгор ударити,
„Што је вода с крви смијешана,
„Оће гинут Дрекаловић љути, 70
„Што је Убле тмина удатила,
„А лећаху крстати орлови,
„Те у тмину птице упадаху,
„Упадаху а не испадаху,
„Оће Кучи гинут соколови, 75
„Што кукаху двије кукавице,
„Баш на наше пребијеле дворе,
Погинуће Марко и Јоване,
„Остаће те двије, удовице.
„Опет што су двије закукале 80
„На Лијешта на село, крваво,
„Погинуће Бошковићу Реџо,
„Остаће му љуба удовица,
„Да све кука као кукавица.
„А што кука кукавица црна, 85
„На дворове Перовић Синана,
„Он имаде Радосава сина,
„Љепоте му у све Куче нема,
„Па те му га изгубити Турци,
„Остаће му љуба удовица, 90
„Да све кука кано кукавица.
„А што друге дванајест кукају,
„На дворове на Пауновића,
„На јуначко племе Чејовића,
„Погинуће Паунов Никола, 95
„Cу дванајест брата рођенијех,
„Остаће им љубе удовице,
„Да кукају кано кукавице,
„А што кука кукавица црна,
„На дворове Вујадиновића, 100
„Оће и њих погубити Турци,
„А Николи Вујадиновићу,
„Што но кука кукавица црна,
„Остаће му љуба удовица,
„Што истече крвава Даница 105
„Разбјежаше крајевима звјезде,
„Разбјежаће робље Дрешховића,
„Поћ ће наше робље по свијету.
У ту ријеч коју говораху,
Књигу попе Бојовићу пише, 110
Из нахије из Шабановића,
Па је шиље пут Дрекаловића,
А на име Јововићу Тому,
Оваку му ријеч говоријо:
„На знањети мили брате Томо, 115
„Ето иду два бега Бошњачка,
„Бег Ченгића и бег Љубовића,
„На Златицу и Ограђеницу,
„Тун ће Турци табор учинити,
„Па отален у Дрекаловиће, 120
„Арслан баша Махмут Беговићу,
„На зелену њиву Табачицу,
„Иде тамо на врх од Дољона,
„Тун ће паша табор учињети,
„И на Куче ваше ударити, — 125
„Ето иде скадарски везире,
„На Фундену на Кучку краину
„На бијелу кулу Рашовића
„Тун ће паша табор учињети,
„Па ће отлен на Дрекаловиће, 130
„Ето Биба латиниие греде
„Право иде Затријепчу тврду
„Да уљеже селу Орахову,
„Орахову селу невјерноме!
„У којему издајице живе, 135
„Ето иду два Шабановића
„Од пространа Плава и Гусиња
„Право иду низ Васојевиће
„Хоће удрит на Дрекаловиће
„Ето иде Спушки капетане, 140
„Право иде на Биоче равне,
„Хоће и он на Дрекаловиће,
Тек је књигу бијо проучијо
Ал друга из Турака дође
Од силнога паше царевога, 145
Иште харач од Дрекаловића
Овако се њему поздравио:
„Поздрављам те капетане Томо,
„И све листом у Дрекаловиће,
„Покупи ми хиљаду овнова 150
„Три стотине орнијех волова,
„И тридесет младијех невјеста
„Све од рода из Дрекаловића,
„А поред њи двије попадије!
„Попадију попа Чејовића 155
„И ту другу попа Петровића,
„Покупи ми пара из народа
„Готовијех седамдесет ћесах,
Кад је књигу Томо проучијо,
На договор Куче покупијо, 160
Па им Томо бијо бесједијо:
„Ах за боса Кучи браћо драга,
„Хоћемо ли харач одправити?
Њему вели Перовић Синане,
„Братанићу Томо Јововићу, 165
„Да је нешто запело за благо,
„Ја бих дао седамдесет ћесах
„И цијеле Куче одкупио,
„Но ће грдни укор останути
„Питаће се у потоње доба, 170
„Што је било и што се чињело
„Па је љепше нама погинути,
„Но Турцима харач опремити
Ал говори Паунов Никола
„Погинућу а дати га нећу.“ 175
Па Никола ситну књигу пише
Те одправи књигу у Турака
Овако се њима поздравио:
„Харач тебе пашо недајемо
„Пастири ви недају угиче, 180
„А ратаји недају волове,
„Млада момчад сестре непуштају,
„Бисмо дали двије попадије,
„Но попове ко ће распопити,
„Ко ће служит божју летурђију, 185
„Но тражите што сте наумили,
Књига право у Турака пође
И виђоше што им Кучи пишу,
Па се отлен подигнула војска
И од свуда ударили Турци — 190
Една војска Медун пpитиснула,
Друга војска на Косор бијели,
Трећа војска Орахову пође,
А четврта низ Васојевиће,
Велика је сила притиснула, 195
Да харају села и племена,
Да прелазе све Дрекаловиће,
А Кучи су листом устанули,
И на Турке сложно ударили,
Убише се огњем из пушака, 200
Пушка пуца никад непрестаје,
Све је Куче тама уватила,
Од брзо га праха и олова,
Но се жалост веља учињела,
Ко не бјеше из Дрекаловића, 205
Свакоји је пушку обрнуо!
И на Куче храбре ударијо,
Има Куча двадесет стотина,
Све војника као ватре живе,
А Турака петнајест хиљада, 210
И друга су браћа устанула,
Са Турцима на Дрекаловиће,
Без јаднога ђога Јованова,
Он је дао живот за поштење,
Јер је ради био погинути, 215
Него турски барјак прифатити,
Бој трајао три бијела дана,
Сви се клаше као соколови,
Ко ће сили божијој одољети,
Ког изcјећи силу у Турака, 220
Изгореше села и племена,
И жалост се веља учињела,
Од Кома су Турци ударили,
Па им бјеле добјежаше овце,
Горња их је војска доћерала, 225
И са шњима робље сваколико,
Тун се робље Кучко окупило,
А скочише Кучи соколови,
Да обране робље од Турака,
Да их живе не покољу Турци, 230
Мало стаде густа магла паде,
Од брзога праха и олова,
Убише се обадвије војске,
Од крви је потекла ријека,
Слијева се у Морачу хладну, 235
Бијући се по мегдану војске,
Ал је сила Турска надјачала,
Те бијеле овце плијенила,
Посјекоше сто и тридесет глава,
Рањенијех има половина, 240
Ер с' у живу ватру угрезнули,
Да не пуште робље у Турака
Посјекоше Марка и Јована,
И јунака Бошковића Реџа,
Посјекоше лијепу делију. — 245
Баш делију Перовић Синана,
Посјекоше Паунов Николу,
Су дванајест његовијех брата.“
И Николу Вујадиновића,
Кучи њима изгубише војске, 250
Ваљанијех хиљаду Турака,
Рањенијех ни броја се не зна,
Мушки су се клали и ћерали,
Ал за фајду Турци задобише,
И све Куче огњем изгорјеше, 255
Њину земљу Турци притискоше,
Кучко робље пође пут Роваца,
А отален ломној Гори црној.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

  1. Медун је јака тврђава турска код Подгорице на један сат далеко, код којега се налази неколико кућа кучкијех. — Ф. Радичевић.

Извор

Гусле црногорске, на свијет издао Филип Радичевић, протођ. и учит. Цетињски, у Биограду, Штампарија Н. Стефановића и Дружине, 1872., стр. 7-15.