Поспало двоје и двоје,
а моја драга на само;
блага је румен облила,
ситна ју роса попала.
Стадо' се мало размишљат: 5
ил’ ћу ју тајом будити,
ил' ћу ју слатко љубити?
Извади' чевре из паса,
ситну јој росу покупих,
саго' се те ју пољубих. 10
Референце
Извор
Хусеин Башић: Црни дукати, избор из народног стваралаштва плавско-гусињског краја. Књижевни клуб, Иванград, 1971., стр. 23.
