После смрти
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]



После смрти

Ножеви кад ми срце поделе,
Над гробом звекне крвави мач,
Слатке девојке, ружице беле,
Нећу да чујем ваш горки плач!

Немојте рећи: »Овде почива
Љубави наше увели струк!«
Не кун'те земљу, није вам крива —
Стишајте јада ласкави звук!

Немојте трошит' руже убаве,
Китећи њима мој вечит дом!
Реците само: »Доста је славе —
Веран је био народу свом.«


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори уреди

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 53.