Мили,
Ди је покој, ди је љубов,
ди јагањце пасе,
Сербске моме ди је чути
умиљате гласе, 5
Там ди поток бистросјајни
кроз травицу греде,
И ди нема (изедено) стари
и ди није беде,
Ди Милица венце вије 10
и цв’јеће зал’јева,
Ди се чисто срце сербско -
Радоје осмева,
Там’ би, друже, жеља моја
из ови узина, 15
Там’ би она у дружество
такови милина,
Там’ би она да запева
песну милу, лепу,
Удес ови, што се јоште 20
прича по свијету.
Павле Соларић: Гозба (сабране пјесме), Српско културно друштво "Зора", Београд, 1999, Библиотека "Кладенац" (српска културна баштина од Барање до Боке Которске) књига I.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 203 године.
