Посили се стара бабетина

* * *


[Посили се стара бабетина]

Посили се стара бабетина,
па узјаши кусу магарицу,
па припаса сабљу к’ндарицу.
Магарица рика, стара баба вика:
„Не бој ми се, куса магарице, 5
док је твоја стара биба жива,
док је њојна сабља к’ндарица!“
Па исече тикве по плотови,
и посече жабе по језера.
Оде баба горе на плинине, 10
па не пушта тој царево благо.
Ал’ дочуја Краљевићу Марко,
па припаса сабљу димискију,
и прикачи тешку топузину,
па узјаши свога коња Шарца. 15
Оде Марко горе на планине,
па он тражи стару бабетину.
Кад наиђе Краљевићу Марко,
проговара стара бабетина:
„А ти ли си, Краљевићу Марко?“ 20
Трже Марко тешку топузину,
те удари стару бабетину.
Кол’ко гу је лако ударија,
три аршина у земљу набија.


Референце

Извор

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 205.