ПОСЕТАХоди моје злато, цича стеже,
Дркћу звезде, ти'о Север пири,
Стражарев се ноћни рог разлеже,
Пуста, хладна зимска ноћ се шири.
Твоју косу бело иње кити
Стрепиш, стојиш тако неодважно —
ја ћу дахом иње отопити
И згрејати твоје лице влажно.
И причаћу бриге своме злату
А ти мени стрепње, младе ране —
Све док терет у тихом шапату
На пољупцу немом не издане.