Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
„Боже мили, чуда великога!
„Куд се ђеде цар-Немање благо,
„Седам кула гроша и дуката?”
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
„Ој Бога вам, господо ришћанска!
„Не говор’те о мом родитељу,
„Не говор’те, не гријеш’те душе:
„Није бабо расковао благо
„На наџаке ни на буздоване,
„Ни на сабље ни на бојна копља,
„Ни добријем коњма на ратове;
„Већ је бабо потрошио благо
„На три славна Српска намастира:
„Једну бабо саградио цркву:
„Б’јел Вилиндар насред горе Свете,
„Красну славну себе задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да се њему поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога;
„Другу бабо саградио цркву:
„Студеницу на Влаху Староме,
„Красну славну мајци задужбину,
„Својој мајци царици Јелени,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да с’ и њојзи поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога;
„Трећу бабо саградио цркву:
„Миљешевку на Херцеговини,
„Красну славну Сави задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да с’ и њему поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога.”
У глас викну господа ришћанска:
„Просто да си, Немањићу Саво!
„Проста душа твојих родитеља!
„Проста душа, а честито т’јело!
„Што носили, свијетло вам било!
„Што родили, све вам свето било!”
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.

Извори уреди