Историја Русије (П. Миљуков) 11 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 82:
Зна се да је Катарина показала концепт ''Упутства'' неколицини племића, који су се због тога јако узрујали и затражили извесне измене и изостављања. Отуда је поникла легенда да су у томе концепту извесни чланови закона проглашавали потребу ослобођења мужика, али да их је Катарина на захтев племића избацила. Но откако су објављени одељци који су били изостављени из првобитнога текста, та легенда мора се коначно напустити. Не само да у њима не говори о укидању сељачког ропства, већ Катарине ту тврди, напротив, да би нагло и једновремено ослобођавање великога броја људи било опасно. Она ту изјављује само да треба избегавати зтоупотребљавање спахиске власти, да треба признати мужицима право својине над покретном имовином, али не и над земљом, и утврдити максимум сељачких дажбина и кулука. У овим тачкама њено мишљење не задовољава велику властелу, и ето зашто она у своме коначном тексту чини на то само неколико неодређених и неубедљивих алузија. Жеља за коренитим изменама коју она испољава пре сазива посланика није дакле тако велика као што тврди легенда. Њено ''Упутство'' нема у себи ничега револуционарног. То је само покушај да се украси цвећем модерне идеологије један режим који се ослања на стварне услове рускога живота.
==
'''Сазивање комисије.''' — На дан 14/25 децембра 1766 године, један проглас објавио је сазив једне комисије која је имала да састави пројект новог Законика. Прогласу је био додат и правилник о саставу те комисије и начину бирања посланика. Позвани су у састав те комисије: претставници централних државних установа, а то ће рећи Сената, Синода и колегијума; затим изасланици племства, грађана, државних сељака, стално настањених инородаца и козачких јединица. Из ње су искључени мужици, сељаци економије, крунски и фабрички сељаци, и свештенство. Али ускоро потом, један посебан указ даје право гласа сељацима економије и фабричким сељацима. Централне установе имају свака само по једног претставника. Племство бира по једног посланика на сваки округ, при чему сви племићиспахије из тога округа, ма колики био њихов посед, имају право гласа. Свака варош има по једног изабраног посланика; сви становници који имају зграду, без обзира на сталеж, имају бирачко право; тада су првипут у историји сви грађани обухваћени у једну једину заједницу пред законом; дотада су само трговци и занатлије били чланови општинске заједнице. Посланици државних сељака бирани су по један на сваку покрајину. Стално настањени инородци бирају поједног посланика за сваку народност у свакој покрајини. Свака козачка јединица бира онај број посланика који је прописан од њихове врховне команде. Док се посланици племића и варошана бирају директним гласањем, посланици државних сељака бирају се у три степена. За руковођење изборима, племићи сваког округа најпре именују једнога између себе за „маршала племства”, а варошани једног „старешину” или кмета. Месне власти не мешају се у изборне радње племства и градова, али оне имају дужност да пазе на изборне радње државних сељака и инородаца. Код козака се избори врше
Да би неко био изабран за посланика племства или грађана, мора имати најмање двадесет и пет година, имати земљу или кућу, и бити беспрекорног владања; а да би неко био изабран за сељачког посланика, мора имати најмање тридесет година, бити ожењен и имати децу. Посланици добивају плате од државне благајне и доживотно су изузети од могућности смртне казне, мучења, телесних казни и конфискације њиховог имања. Бирачи морају предати своме посланику једну свеску у којој ће бити изложене њихове потребе и њихове жеље, а коју ће саставити један: одбор од пет чланова, кога именује свака бирачка скупштина.
| |||