| претходна=< [[Историја Русије (П. Миљуков) 10|10. глава]]
| следећа=[[Историја Русије (П. Миљуков) 12|12. глава]] >
Ред 48:
'''Социјална питања.''' — Исто тако не изгледа — ако се ослонимо на чињенично стање — да је Катарина испрва имала социјалне идеје којих ће се касније морати одрећи да не би изгубила наклоност племства.
Почетком 1763 године она пише врховном државном тужиоцу, кнезу Вјаземском: „Племићи су веома незадовољни што не виде да се потврђују њихове повластице. Не би требало занемарити да се уради нешто у томе правцу.” Следствено томе створена је 11/22 фебруара 1763 године једна комисија са задатком да прегледа проглас Петра III о повластицама племства и да припреми његово проширивање. За месец дана она саставља један пројекат закона, који се с правом може сматрати као прва скица „Повеље племства''племства” коју је Катарина обнародовала двадесет и две године касније. Тај пројект предлаже да се пре свега потврде све повластице додељене племству прогласом Петра III<nowiki>; </nowiki>затим, да се законским путем призна да племић не може бити кажњен без суђења, да се на њега не могу применити телесне казне, да у случају прогонства или смртне казне његово имање неће бити конфисковано, него ће прећи на његове наследнике, да ће моћи потпуно слободно да располаже својим поседима, укратко, све оне повластице које ће касније бити обухваћене Повељом племства из 1785 године; осим тога, да се племићска титула неће више аутоматски додељивати државним чиновницима када буду унапређени на извесне положаје, и да ће племићима бити допуштено да одлазе из Русије и да прелазе у страно поданство. Катарина је усвојила овај извештај и наредила да се према њему састави закон. Што се ово наређење није одмах остварило, то је вероватно услед претстојећег сазивања посланика. Ипак, царица не чека овај сазив да би знатно проширила племићска права, већ 13/24 јула 1762 одлучује да ће официрски чин бити додељен свим племићима у тренутку пензионисања, чак и ако временски нису стекли право да га добију. 9/20 августа 1765 године она додељује монопол печења ракије племићском сталежу. 17/28 јануара 1765 године даје она племићима право да самовласно шаљу своје мужике на робију; осим тога, 3/14 јула 1762 године, приликом нереда који су настали на многим племићким имањима, она једним нарочитим указом изражава своју вољу „да одлучно штити племиће-спахије у погледу његових поседа и имовине”, а сељацима наређује да се покоравају својим господарима, као што им и дужност налаже.
Ова Катаринина изјава није у сагласности са намером која јој се приписује да жели ослободити сељаке. Зар она дакле није имала никакву намеру да посредује у односима између мужика и властеле? Зацело да је имала, али само у извесним питањима и извесним границама.
